U Srbiji do 720.000 dementnih

Stopa obolelih od demencije mogla bi značajno da bude smanjena ukoliko je stanovništvo jedne zemlje obrazovanije i više vodi računa o svom zdravlju. Pojava demencije i Alchajmerove bolesti manja je među osobama koje imaju bolje obrazovanje, ali i koje redovno kontrolišu svoj krvni pritisak i holesterol, naročito zato što su neke vrste demencije prouzrokovane manjim šlogovima i drugim oštećenjima krvnih sudova.

Ovo je zaključak nove britanske studije, čiji su rezultati objavljeni u uglednom časopisu „Lanset” posle ispitivanja obavljenog među stanovnicima u Engleskoj i Velsu, starijim od 65 godina. Utvrđeno je da je stopa oboljenja u prošle dve decenije pala sa 8,3 na 6,2, a do sličnih rezultata došla je i studija danskih naučnika. Ovo istraživanje dovodi u pitanje prognoze da će se broj obolelih od demencije udvostručiti u narednih 30 godina, kada „bebi -bum” generacije budu ušle u pozno doba.

Akademik Vladimir Kostić, neurolog i direktor Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, kazao je da ove rezultate ipak prima sa „fleksibilnim oprezom”.

– Kada je reč o epidemiološkim ispitivanjima, treba biti strpljiv da se ona potvrde. Nije novina da demencija manje pogađa osobe koje su višeg obrazovanja, kao i one koji više vode računa o zdravlju. Već se ranije govorilo o takozvanoj kognitivnoj rezervi – u velikom broju studija već je zaključeno da je dužina obrazovanja neka vrsta zaštitnog faktora. Ljudi koji se dugotrajno bave intelektualnim radom imaju bogatiju sinaptičku mrežu u mozgu, koja prva strada kod demencije, a mreža je zadužena za kognitivne, odnosno intelektualne i emotivne procese. Ali, nažalost, i najumniji ljudi obole od Alchajmerove bolesti, jer je genetski uzrok dominantan – objašnjava dr Kostić.

Alchajmerova bolest je, podseća na definiciju ovaj neurolog, progresivni gubitak intelektualnih funkcija, najčešće kratkoročnog pamćenja, snalaženja u prostoru i nemogućnosti obavljanja veština to jest rutine, koje su nekad sa lakoćom obavljali, do mere da one onemogućavaju profesionalni i socijalni život osobe.

Sa druge strane, po rečima profesora Kostića, ispitivanja faktora rizika, koje intenzivno traju već 15 godina, pokazala su da je važna kontrola faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, a to su da se spreči hipertenzija, povećane masnoće u krvi, dijabetes i insulinska rezistencija i obezbedi fizička aktivnost.

– Ono što je ključno, važno je da se o ovim faktorima rizika povede računa već u srednjem životnom dobu, jer su oni faktori rizika istovetni i za Alchajmerovu bolest u kasnijem životnom dobu. Ova bolest počinje desetinama godina ranije nego što se ispolji. Zato se odsudna bitka koja odlučuje u kom će pravcu da se razvija bolest zapravo vodi od 20 do 30 godina pre nego što se razvije potpuna klinička slika Alchajmerove bolesti – kaže naš sagovornik.

Akademik Kostić kaže i kako je oprezan u prihvatanju ove studije, jer se ovom oblašću bavi duže od 35 godina i kako kaže „naslušao se senzacija”.

– Ipak, ova studija je potvrda da treba pojačati brigu o kontroli faktora rizika u srednjim godinama. Kod osoba koje su pod rizikom, ali kod svih drugih, treba insistirati na pojačanim intelektualnim aktivnostima, pa treba poslušati savet da se rešava sudoku i gledaju filmovi, a istraživanja su pokazala da oni koji igraju karte, idu u pozorište ili starice koje se skupljaju da popiju čaj i ogovaraju mrtve muževe, preveniraju pojavu bolesti i socijalno se obogaćuju. Ova studija može promeniti stav prema bolesti, ali neće izlečiti Alchajmerovu bolest – kaže dr Kostić.

Ključni faktori rizika u svim studijama, kako naglašava profesor Kostić, jesu godine starosti, a u celom svetu starija društva hrle ka društvima dementnih, a Srbija sve više stari i ovaj problem teško da će biti manji.

U Srbiji sa nekim oblikom demencije bori se između 360.000 do 720.000 osoba.