Srce se nikakvim parama ne može kupiti

Utisak javnosti da je do smrti osmogodišnje Tijane Ognjanović, koja nije dočekala srce za transplantaciju u Americi, krivo nepostojanje pravilnika za lečenje dece u inostranstvu – pogrešan je, jer stručnjaci podsećaju da se svaki problem u medicini, a naročito kod teških srčanih oboljenja, ne može rešiti samo novcem.

– U kampanji koja je napravljena da bi se prikupio novac za Tijanino lečenje javnost je stekla utisak da pare rešavaju sve, a to je daleko od istine. I bogati ljudi u Americi umiru ne dočekavši srce. Ne može se sve kupiti parama. Pare su neophodan, ali ne i dovoljan uslov – kaže profesor dr Jovan Košutić, Tijanin kardiolog.

On dodaje da je, bez obzira na visoku svotu novca koja je prikupljena, devojčica bila sve vreme rizičan pacijent za ovu intervenciju.

– Od početka je to bila strašna i retka bolest srčanog mišića. Kad će srce da „dođe” – bila je lutrija i sudbina. Koliko se srce čeka u svetu, individualno je i zavisi i od države i od institucije, ali, primera radi, jedan od pet Engleza koji su na listi – ne dočeka srce – naglašava dr Košutić.

Profesor dr Branimir Nestorović, pulmolog sa Univerzitetske dečje klinike, kaže kako se već od samog početka akcije znalo da je rizik za operaciju kod Tijane jako veliki, i da je to bio razlog zbog čega su je odbili najpoznatiji centri u Londonu i Beču.

– Loš ishod u ovom slučaju nema nikakve veze ni sa pravilnikom o lečenju dece u inostranstvu koji nije donet, niti sa reakcijom države, već je posledica teške bolesti. Protiv toga sam da se novac skuplja od slučaja do slučaja. Lekarima je usred akcije prikupljanja novca bilo teško da kažu da to nije dobro. Teško je to objasniti roditeljima koji se bore za svoje dete. Međutim, mora da postoji komisija eksperata čak i kada je reč o humanitarnim akcijama da oni kažu stručno mišljenje da li one imaju svrhu. Pogrešan je utisak stvoren u javnosti da ako se se javiš na vreme i imaš novac da platiš – garantovano ćeš preživeti. Ne može se novcem kupiti život. Pa, Stiv Džobs, osnivač kompanije „Epl” i kompjuterski multimilioner, umro je posle transplantacije jetre i pankreasa – objašnjava dr Nestorović.

Da novac ne može da obezbedi organ koji život znači uverio se i vlasnik restorana u Beogradu, koji je za operaciju srca svog sina dao 400.000 evra, a mladić je na kraju umro.           

Dobro upućeni lekari iz dečjih klinika u Beogradu kažu kako se ne zna tačan broj dece koja u Srbiji čekaju na transplantaciju srca, jer odgovarajuće liste nema, pre svega jer nisu definisane indikacije, niti uzrast za stavljanje na listu. Ipak, profesor dr Vladimir Đukić, državni sekretar za zdravstvo, ističe da, koliko je njemu poznato, šestoro mališana čeka na novo srce, dodajući da najbolje podatke o tome ima kardiolog dr Ida Jovanović.

– Očekujem da se potrebe pacijenata za transplantacijom srca reše u našoj zemlji. Kada je reč o maloj Tijani, treba naglasiti da su lekari bolnice u Beču odbili da je operišu jer su smatrali da su šanse da preživi oko dva odsto. Tragična smrt devojčice ni na koji način ne oslikava nesposobnost i odsustvo želje ovog ministarstva da reši problem. Naprotiv. Usvajanje pravilnika će izjednačiti svu decu u njihovim pravima, a da li će u rešavanju problema dati rezultate – videćemo – ističe dr Đukić.

Svuda su donori problem, smatra on, pogotovo kod dece zbog veličine srca koje treba da se presadi i mnogo je lakše uraditi ovu intervenciju kod odraslih.

Ipak, svi su saglasni da je neophodno što hitnije usvajanje pravilnika o uslovima i načinu upućivanja na lečenje u inostranstvo,a u Ministarstvu zdravlja kažu da se radi na njegovoj izmeni i da oni insistiraju na tome da se pitanje transplantacijepostavi među prioritete i sistemski reši. Profesor dr Dušan Milisavljević, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, očekuje da ovaj pravilnik bude usvojen do kraja jula i da nije opravdano nijedno objašnjenje da država nema dovoljno para za lečenje dece.

Sanja Mirosavljević, pi-ar RFZO, kaže da fond nema sredstava da obezbedi slanje pacijenata na transplantaciju srca, jer im je za slanje bolesnika u inostranstvo namenjeno samo 450 miliona dinara.

– Kada je reč o transplantacijama srca treba znati da su ogromna sredstva potrebna za svakog pacijenta, jer se plaća da bolesnik ode u inostranstvo i da uđe u proceduru, a da li će doživeti da dobije organ – ne zna se – dodala je Mirosavljevićeva.

Stručnjaci napominju da se na presađivanje srca čeka i u drugim zemljama. I u onim državama koje su članice „Evrotransplanta”, u prošloj godini je bilo na listi čekanja 1.235 pacijenata, a od donora je iskorišćeno 607 srca. U toj međunarodnoj organizaciji, koja okuplja sedam zemalja, samo prošle godine na listu čekanja stavljeno je oko 10.000 pacijenata, a presađeno je 7.533 raznih organa. Nažalost, svakog dana 10 Evropljana umre zbog nedostatka nekog organa.

-------------------------------------------------------------------------------------

Bez primedaba na liste čekanja

Na naše pitanje da li postoje rigorozne kontrole listi čekanja, dr Vladimir Đukić kaže da nisu imali nijednu primedbu koja se odnosi na nepoštovanje listi čekanja, a veruje da će se ta tendencija nastaviti. Jer, samo u jednu transplantaciju je uključeno više od 200 ljudi.