Plavi verenik

Vrsta Lobelia erinus, lobelija ili plavi verenik je trajnica, ali u našem klimatskom pojasu uzgaja se kao jednogodišnja vrsta. Koristi se na mestima izloženim suncu za sadnju gredica, rubova, ukrasnih posuda, balkonskih sandučića i visećih korpi. Raste kao grmić, visine od 10 do 25 santimetara, a u širinu od 10 do 15 santimetara.

Naizmenični, sitni listovi, do 1,5 santimetar dugi, ovalni su, nazubljeni i srednje do tamnozelene boje. Od početka leta do jeseni cvatu malim, grozdastim cvetovima. Cvetovi su mali, do jednog santimetra u promeru, modri, ljubičasti, beli, ružičasti, crveni, purpurni, s belom ili žutom sredinom.

Razmnožava se vegetativno reznicama dugim oko 2,5 santimetara, uzetim sa matičnih biljaka u avgustu ili u proleće. Upotreba hormona za ukorenjivanje osigurava brže i jednoličnije stvaranje korena. Tokom ukorenjivanja reznica temperaturu supstrata treba održavati na 20-23 stepeni Celzijusa.

Ipak, uobičajenije je generativno razmnožavanje semenom. Kako je seme sitno (29.000 – 45.000 semenki u jednom gramu) ne pokriva se supstratom, nego se posle setve lagano pritisne i porosi. Seje se u supstrat za setvu, reakcije od pH 5,5 do 6,5. Pri temperaturi od 21 do 24 stepena Celzijusova niču za 4 do 6 dana. Posle pojave kotiledona, temperatura se snižava na 20 do 23 stepena, a posle razvoja prvih pravih listića na 19 do 22. Setva nekih vrsta lobelija, u vreme dok je dan još kraći od 12 sati, izazvaće odgađanje početka cvetanja, a produžavanje dana na 12 do 14 sati ubrzati. Za razliku od njih, postoje vrste lobelija na koje dužina dana nema uticaja na početak cvetanja. Uspešno gajenje lobelija moguće je uz održavanje supstrata vlažnim za vreme uzgoja, uz izbegavanje zasušivanja ili prekomernog natapanja.