Dokumentarac o lepom licu severne Kosovske Mitrovice

O severu Kosovske Mitrovice u kom most razdvaja ljude, gde mladi repuju „neću da volim jer boli to kasnije”, a mlada glumica Jelena kaže da bi otišla u mesto gde će moći da priča o predstavama a ne o barikadama, Milan Smiljanić snimio je studentski dokumentarac. Taj svojevrsni portret ovog podeljenog grada, pod nazivom „Odavde nema nazad”, od 32 minuta, izazvao je pozitivne reakcije publike i kritike. Smiljanić, student filmske i TV režije na FDU, u klasi Srdana Golubovića, i autor je scenarija, fotografije, montaže ovog dokumentarca koji je prikazan na nekoliko festivala, između ostalog, na ovogodišnjem Beldoksu. Mladom reditelju bila je, ipak, najdraža reakcija publike kada je u martu cela bioskopska sala, na premijeri u Domu kulture u Zvečanu, pevala uvodnu numeru filma „Usnila je dubok sanak”.

Slikajući obične ljudske sudbine, autor prikazuje život takav kakav jeste u podeljenom gradu, mimo politike, a u stvari tesno povezan sa njom. Smenom tužnog, komičnog, satiričnog, ironičnog, junaci ovog ostvarenja su i junaci u svakodnevnom životu. Doktor Hitne pomoći Siniša Milić, za osobu koja je pucala na lekarsku ekipu gotovo saosećajno kaže „da verovatno ni njemu nije lako”, a glumica Jelena Orlović, hiphoper Nenad Bojković Sensej, plesač Beni, novinar Zoran Vlašković pokazuju, smatra autor, iznenađujuće lepo lice grada, u kom se u tri meseca dogodilo 30 eksplozija. Smiljanić je film o ovom gradu želeo da snimi iz neznanja, jer smatra da prave medijske slike o njemu nema i o tome do kakve je spoznaje došao kaže:

– Severna Kosovska Mitrovica je nekada bila periferni deo grada, sva važnija mesta, trgovi, bulevari, Dom kulture, bioskop, stadion nalaze se u južnom delu, koji sačinjava četiri petine teritorije celog grada. Severni deo suštinski sačinjavaju samo tri ulice, u koje je kao nekim čudom smešteno 22 hiljade ljudi. S obzirom na veliki broj studenata prištinskog univerziteta, Mitrovica ima najniži prosek godina u Srbiji i odaje utisak neverovatno mlade, vitalne i dinamične sredine. Radi se o pravom univerzitetskom gradu koji se ne razlikuje mnogo od drugih u Evropi.

Autor naglašava da je dosta vremena proveo u traganju za junacima dokumentarca, jer su odabrani ljudi dali lice ne samo njegovom filmu već i gradu.

– Za razliku od dosadašnje filmske prakse, prema kojoj je život na Kosovu redovno predstavljan kroz prizmu rata, energijom mrtvila i truleži, želeo sam da Mitrovica dobije mlado i lepo lice, jer sam je tako doživeo. Sa svim junacima, koji daju pečat filmu, ostao sam u dobrim odnosima, sa nekima sam postao prijatelj. Kad odem tamo uvek  posetim dr Milića. Jelena Orlović i Filip Radivojević, studenti glume na Akademiji u tom gradu glume glavne uloge u mom diplomskom filmu, čije snimanje je završeno pre nekoliko dana. Ovoga puta reč je o igranom filmu koji će zaokružiti moj rad i studentima Fakulteta umetnosti iz Kosovske Mitrovice. Upravo sam tematiku života u severnoj Kosovskoj Mitrovici želeo da realizujem u dva filma, što se na kraju i dogodilo.

----------------------------------------------

Rođen u Pragu, studira u Beogradu

Na pitanje kako je došlo do toga da iako je rođen u Pragu i tamo odrastao, odlučio da studije režije pohađa u Beogradu Smiljanić odgovara:

– Nikada nisam pokušavao da upišem prašku FAMU. Ljudi u Srbiji nemaju razumevanja za takav postupak, ali uzvraćam kontrapitanjem: „Kada ste poslednji put gledali češki film?” Da ne pitam za dobar češki film. Čuvena praška akademija je u vreme Vaclava Havlela, narodski rečeno „pukla”. Decenijama nije iškolovala kvalitetan, hrabar i etičan kadar, a mislim da su to preduslovi da bi neko mogao da postane dobar reditelj. Mnoge naše studente koji maštaju o praškoj akademiji privlači brend a ne suština. Predavački kadar na FDU sa praškim đakom Goranom Markovićem na čelu, danas je dostojniji nosilac praške škole nego sama FAMU.