Kostić sagradio i drugu crkvu

Rti u Dragačevu – U dragačevskom selu Rtima sagrađena je nova i jedina crkva, na mestu stare koju su Turci zapalili u Prvom srpskom ustanku. I ova je jednobrodna brvnara kao i preteča, posvećena je Svetom Iliji i biće osveštana u petak, na dan tog sveca.

Bogomolju je prošle jeseni počeo da gradi Milenko Kostić (60), preduzetnik iz Čačka, na zemljištu praotaca gde je rođen i njegov deda Stevan (1888–1955).

– Došao sam u Rte da bih kupio jednu parcelu na dedovini i video krst na mestu srušenog hrama. Rođaci su mi ispričali da je tu nekad postojala crkva, saborište i mesto s kojeg se kretalo u ratove, i vele da je to bila zemlja mog pradede Radovana na kojoj se rodio deda Stevan. Verujem da nisam tog dana slučajno došao u Rte, i nešto mi je govorilo da moram da obnovim ovu svetinju – kaže Kostić za „Politiku“.

Crkvica je po svemu nalik brvnarama kakve su u selima podizali naši preci, izuzev šindre. Morala bi često da se menja, pa je stavljen crep. Sa 42 kvadrata dovoljna je selu od 147 domaćinstava i 493 duše. Brvna su debljine 14h14 centimetara, a duborezni ikonostas za 11 ikona urađen je u umetničkoj radionici braće Slobodana i Zorana Koprivice u Lučanima.

– Brvnara je lepša od kamene crkve, toplija je, a i kraće traje. Zato će zemljaci češće morati da je obnavljaju, i češće Boga da se sete – objašnjava Kostić.

On je, inače, 2001. u susednom selu Kotraži podigao kamenu bogomolju posvećenu Svetom Panteliji. Tu mu se 1915. deda Stevan venčao u zaseoku Čakarevići, tu su se rodili i njegov otac Dušan, a i Milenko, i sagrađena je takođe na crkvištu, na njegovoj očevini. Ove dve crkve su udaljene četiri kilometra.

– Često su mi u san dolazili deda Stevan i otac Dušan, govorili mi da podignem ove belege, i to je za mene bila zapovest – kaže Kostić.

Vođa gradilišta u Rtima bio je mesni paroh Milun Ivanović, arhijerejski namesnik dragačevski, a dve već postavljene ikone oslikala je Vera Grujović iz Lučana. Joviša Slavković, književnik i slikar iz Rtiju, napisao je za ovu priliku monografiju „Dozivi i odzivi zvona“, a zvono za novu crkvu, načinjeno u Grčkoj, priložio je Duhovni humanitarni fond crkvene opštine u Preljini kod Čačka.

Milenko Kostić je, inače, danas najbogatiji Čačanin, osnivač i vlasnik preduzeća „Auto Čačak“. Pored ove dve crkve koje je sam podigao, pomogao je i gradnju više drugih. Istinita je anegdota da su mu majstori, dovršivši gradnju crkve Sv. Pantelije u Kotraži, na kraju predložili da uloži još novca i kupi gromobran, na šta je ktitor odrečno uzvratio.

– Nema potrebe. Ovo je božja kuća, i onaj čija je sam će da je sačuva od groma.

G. Otašević