Stranci u Vladi Srbije

Bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros Kan mogao bi da postane još jedan stranac koga je angažovala Vlada Srbije. Za sada su informacije o njegovom dolasku u Beograd još oprečne. Naime, agencija Frans pres i B 92 su dobili potvrdu da će ovaj ekonomista biti angažovan, dok iz njegovog okruženja to demantuju. Francuska agencija je u Vladi Srbije saznala da je Beograd kontaktirao sa Stros Kanom i da mu je nuđeno mesto.  

„Razgovarali smo, ali ništa nije sigurno. Napravili smo prvi kontakt, ali to je mnogo novca”, rekao je izvor iz vlade, misleći na novčanu naknadu koju traži StrosKan za svoje usluge. Međutim, iz okruženja Stros Kana tvrde da on nije u pregovorima sa srpskom vladom.

„Netačno. Ne znam o čemu se radi”, rekao je za agencijuFrans pres izvor iz okruženja Stros Kana.

Ovaj Francuz nije i jedini stranac o čijem se dolasku na neko savetničko mesto u Beograd spekulisalo proteklih dana. Navodno bi i premijer Ivica Dačić mogao da angažuje nekoga iz inostranstva. U „igri” je, kako se spekulisalo, bivša funkcionerka hrvatske vlade i zamenica glavnog hrvatskog pregovarača sa EU Tamara Obradović-Mazal. Ona bi, prema tim spekulacijama, trebalo da bude postavljena na mesto savetnice za evropska pitanja. Hrvatska Televizija Nova je objavila informaciju da je ona već počela da radi na tom mestu. Međutim, kako „Politika” saznaje iz izvora bliskih premijeru, ova informacija nije tačna. 

Za sada u srpskoj vladi radi nekoliko stranaca. Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić angažovala je za svog savetnika bivšeg premijera i ministra spoljnih poslova Slovačke Mikloša Dzurindu. On savetničku funkciju obavlja besplatno.Dzurinda je, podsetimo, bio premijer Slovačke od 1998. do 2006. godine, a za vreme njegovog mandata2004. godine. zemlja je postala članica Evropske unije.

I u Ministarstvu pravde i državne uprave imaju „svog” stranca. Reč je o Alanu Birou, koji se nalazi na mestu višeg pravnog savetnika. On je, takođe, član Komisije za istragu o ubistvu novinara.

Kako kažu u ovom ministarstvu, Biro je 30 godina radio u Ministarstvu pravde Francuske, ali i kao istražni sudija. U srpsko Ministarstvo pravde je, kažu, došao po preporuci Ministarstva spoljnih poslova Francuske.

Radi bolje saradnje i komunikacije sa stranim, a posebno nemačkim investitorima, u Ministarstvu finansija su, kako kažu, angažovali Jorga Heskensa. Njegov posao je da radi na predstavljanju poslovnih koncepata i potencijala Srbije stranim ulagačima „radi boljeg razumevanja uslova za investiranje u Srbiju”. Njegov ugovor ističe 31. decembra 2013. godine.

Stranci su angažovani i na projektu „Pomoć razvoju interne finansijske kontrole u javnom sektoru Republike Srbije – faza 3”. Vođa ovog tima je Gerad Enis, a plan je da se projekat završi do 7. avgusta.  

I prethodne Vlade Srbije praktikovale su angažovanje stranaca. Bivši premijer Srbije Zoran Živković podseća da je u vreme njegovog mandata savetnik u Ministarstvu finansija na poslu uvođenje PDV-a, bio sadašnji makedonski premijer Nikola Gruevski.

„U našoj vladi je bilo stranaca, ali ne previše. Njihovo angažovanje nije loša praksa ukoliko je reč o stručnjacima koji imaju dokazanu kredibilnost i kompetenciju. Posebno, ako su ljudi nešto slično radili na nekom drugom mestu”, kaže Živković uz opasku da bi ipak prethodno trebalo videti da li u zemlji ima takvih stručnjaka.

Upitan koliko je Gruevski bio od pomoći, on ističe da je upravo u vreme njegovog mandata sve spremljeno za uvođenje PDV-a, te da je sledeća vlada to samo ozvaničila. 

Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić takođe je, pre dolaska na to mesto, 2004. godine, bio stranac. Ali mu je zbog angažmana u Beogradu po kratkom postupku isposlovano srpsko državljanstvo. Svojevremeno se i Prvoslavu Daviniću spočitavalo da kao ministar odbrane ne može da ima dvojno državljanstvo. On je na to odgovorio da nije reč o dvojnom državljanstvu nego o tome da ima „svoj privatni i diplomatski pasoš”.

Jedan bivši ministar u Vladi Srbiji kaže da je imenovanje na neku državnu funkciju, pre svega, izraz počasti ali i mnogo više od toga. Kod postavljenja na najviše državne funkcije se, kaže, mora biti obazriv, jer na mestima poput ministarskog donose se odluke koje obavezuju državu. Uz to, građani birajući svoje narodne predstavnike praktično biraju i najviše državne funkcionere. Potpuno je drugačija situacija kada je reč o savetničkim mestima, jer se sa te pozicije ne mogu donositi odluke.

Osim na savetničkim pozicijama tokom proteklih godina u Srbiji je veliki broj stranaca bio angažovan i na različitim projektima koje su plaćale strane vlade, a koji su rađeni u saradnji sa različitim ministarstvima. U tom slučaju odluka o tome ko će raditi na projektu bila je na onome ko projekat finansira.