Evropska komisija: Srpska privreda izašla iz recesije

Evropska komisija (EK) u najnovijoj ekonomskoj analizi ocenila je da je za Srbiju „ključ razvoja” junska odluka Evropskog saveta o pokretanju pregovora o članstvu sa Srbijom, uz procenu da je srpska privreda izašla iz recesije i da je realni bruto domaći proizvod (BDP) dostigao rast od 2,1 odsto. Ističe se, takođe, da je Srbija povećala izvoz, a da je inflacija u maju „sezonski” pala na oko devet odsto uz opasku da je nezaposlenost i dalje velika, a budžetski deficit premašio pet odsto.

U analizi, u koju je imala uvida agencija Beta, napominje se da je odluka vođstva EU da se pokrenu pregovori o članstvu usledila pošto je postignut sporazum o sređivanju odnosa Beograda i Prištine, s tim što će prethodno Evropski savet potvrditi mandat za pregovore sa Srbijom.EK ukazuje i na činjenicu da je „srpska vlada u junu izvršila reviziju budžeta i ciljani deficit sa 3,6 povećala na 5,2 odsto BDP-a, pre svega zbog slabih prihoda u prvim mesecima ove godine”. Među ključne razvojne faktore ubrojano je i to što je vlada u Beogradu usvojila i „program reforme javnog sektora, uključujući akcioni plan za potpuno restrukturiranje preduzeća do polovine 2014. godine”. „Ekonomski oporavak na uskoj osnovi nije još doveo do poboljšanja na tržištu radne snage” i nezaposlenost je iznosila u aprilu 24,1, dok je godinu ranije bila 25,5 odsto radno sposobnog stanovništva. Najveća stopa nezaposlenosti, oko 50 odsto, ukazuje EK, pogađa u Srbiji stanovništvo do 24 godine.

Ipak, broj zaposlenih je u prvim mesecima porastao za 3,2 „ali su neki poslovi prešli u sivu ekonomiju, tako da je zaposlenost u privatnom sektoru porasla na 12,3 odsto”. Posle pada proizvodnje od 1,7 u prošloj godini, Srbija je izašla iz recesije. Rast BDP je dostigao 2,1 procenat, a u rastu izvoza je znatnog udela imala proizvodnja u fabrici „Fijat Srbija”.

U analizi se napominje da je domaća tražnja ostala slaba i, štaviše, došlo je do godišnjeg pada od 1,1 odsto, jer je nezaposlenost i dalje velika, a realni prihodi stanovništva su nastavili da padaju. Takođe se kaže da je „posle velikog pada u poslednjem tromesečju 2012. godine investiranje i dalje u padu”.Ipak, došlo je do rasta mnogih sektora i poljoprivreda je, posle vremenskih nedaća u 2012. godini, zabeležila skok u proizvodnji od 16,7, mada je u trgovini na malo pad bio četiri, a u građevinarstvu čak blizu 25 procenata. 

U prvim mesecima ove godine „deficit platnog bilansa Srbije prepolovljen je, smanjen je za 46 odsto, odnosno za 758 miliona evra”, što se duguje skoku izvoza od 23,8 odsto i doznakama iz inostranstva koje su porasle za više od 19 procenata.

Uvoz je, navodi EK, zbog slabe domaće tražnje pao za oko četiri procenta, a skok izvoza se najviše duguje plasmanu mašina, aparata i transportne opreme, kao i hemijskih proizvoda i naftnih derivata, posle završetka modernizacije Rafinerije Pančevo.Srpska vlada je platila unapred 330 miliona evra dugova Londonskom klubu, tako da je krajem maja javni dug iznosio 19 milijardi evra, odnosno oko 60 odsto BDP.

Dragan Blagojević, dopisnik Bete iz Brisela