Amerikanci prate sve što radimo na internetu

Pozivajući se na nove dokumente odbeglog američkog obaveštajca Edvarda Snoudena, „Gardijan” je juče detaljno opisao tajni američki softver „iks-kizkor” (X-Keyscore), koji američkoj Nacionalnoj bezbednosnoj službi (NSA) omogućava da prati skoro sve aktivnosti jednog tipičnog korisnika interneta i mobilne telefonije.

„Iks-kizkor” baca u zasenak sve do sada poznato o elektronskim alatkama špijuna, izvestili su juče svetske agencije i mediji, pozivajući se na izveštaj „Gardijana”, a delimično i dopunjavajući informacije britanskog dnevnika. Ovaj program se razlikuje od drugih do sada obelodanjenih, koje SAD koriste za nadzor na internetu, jer omogućava pretragu praktično svake onlajn aktivnosti.

Javnost je prvi put upoznata sa ovim programom pre petnaestak dana, kada je obelodanjeno da su ga koristile obaveštajna služba i služba za unutrašnju bezbednost u Nemačkoj. Tada se govorilo o specijalnom programu za potrebe nemačkih službi, što se ispostavilo kao nepotpuna istina. Brazilski dnevnik „Globo” i australijski „Sidnej morning herald” izvestili su u međuvremenu da i u njihovim zemljama postoje prislušne centrale i serveri „iks-kizkora”.

„Iks-kizkor” je razvila američka NSA za svoje potrebe ali je, pribojavajući se reakcija u SAD, izgradila kompjuterske centrale za ovaj sistem u Australiji i na Novom Zelandu. U međuvremenu, NSA crpi podatke sa servera na 150 lokacija širom sveta, pri čemu su neki serveri postavljeni i na teritorijama američkih rivala, poput Rusije, Kine i Venecuele. Američkim saveznicima na čijim teritorijama postoje serveri dopušta se da koriste određeni deo sakupljenih informacija za svoje potrebe.

Smisaoni prevod imena upućuje na analitički ključ koji „čita” takozvane metapodatke svih u međuvremenu poznatih programa, poput „prizme”, analizira ih i usmerava potonju, preciznu istragu u željenom pravcu. Analitičari „iks-kizkora” mogu u svakom trenutku da kontrolišu elektronske komunikacije širom sveta, da traže poznati cilj ili da odrede nove ciljeve za prisluškivanje, ali isto tako i za potonje napade iz vazduha – uz pomoć dronova.

Primeri komandi koje je „Gardijan” naveo jasno govore šta je uz pomoć „iks-kizkora” sve moguće. Dovoljno je da analitičar klikne na grafički prikaz zemaljske kugle i onde označenih lokacija, pa da sa odgovarajućeg servera dobije željenu informaciju.

„Pokaži mi sve šifrirane dokumente pisane u Iranu ’Majkrosoftovim’ softverom ’vord’”, jedno je od unapred formulisanih pitanja pretrage.

Dalji primeri su: „Pokaži mi sve dokumente u kojima se pominju reči Osama bin Laden ili IAEA”, ili „Pokaži mi dokumente u kojima se pominju američke obaveštajne službe, a koji dolaze sa kompjutera novinara”.

„Gardijan” ističe da ovaj program predstavlja najrasprostranjeniji sistem za prikupljanje podataka, kao i da analitičarima NSA nije potrebna prethodna dozvola za pretragu elektronske pošte, aktivnosti na društvenim mrežama i istorije pretraživanja na internetu. U objavljenim dokumentima se ističe i da je ovaj program omogućio američkim agentima da uhvate „više od 300 terorista”.