Bolji život mera vladinog uspeha (2)

Ne guše privrednike samo poreznici. Pod kontrolom države je gotovo polovina cena, a činjenica je i da neprivatizovani javni sektor koči razvoj ostatka privrede.

Naravno da nije dobro da 45 odsto cena na ovaj ili onaj način određuje država. To je u domenu liberalizacije i uvođenja konkurencije svuda gde je moguće. Drugo je pitanje da li mi budzašto i što pre treba da prodamo državne sisteme. Mogu da me zovu etatistom, ali ne slažem se da smo kao narod toliko nesposobni i toliko korumpirani da nismo u stanju da upravljamo našim resursima.

Da, ali dok je država jedini ili većinski vlasnik ona i određuje cene, daje subvencije i postavlja direktore...

Zato postoje regulatorne agencije koje treba sve to da nadgledaju.

Naravno, ali kad profunkcionišu.

Pravilan pristup u restrukturisanju i privatizaciji javnih preduzeća je trenutno najveći test zrelosti političkih elita. Mi ćemo do avgusta, najkasnije, a verujem i brže izaći sa usaglašenom strategijom za sva javna preduzeća za ceo naš mandat, kako bi investitori, i domaći i inostrani, znali na šta mogu da računaju.

A na šta će, po Vama, moći da računaju?

Sigurno je, kao što je zapisano u koalicionom dogovoru, da ćemo ići u privatizaciju – otvaranje kapitala NIS-a i, ukoliko je to moguće, privatizaciju Jata.

Samo "otvaranje" kapitala NIS-a?

Većinska privatizacija NIS-a, kao i Telekoma i EPS-a nije u igri. Uprkos pritiscima domaćih i međunarodnih poslovnih krugova, onih koji bi hteli da pokupe posredničke provizije ili inkasiraju dividende, da se sada proda ceo NIS, ovo javno preduzeće će sa privatizacijom krenuti na bazi strategije koju je usvojila prethodna vlada: prodaja 25 odsto kapitala, uz određeni iznos dokapitalizacije.

Koji su vaši argumenti?

Slažem se da je potrebno što pre otvoriti kapital javnih preduzeća, ali moramo biti i svesni da mi nemamo ni naftu, ni gas, ni metale. Jedini način da ova zemlja dođe do novca za obnovu nacionalne infrastrukture, bez velikog zaduživanja, jeste da pametno postupi sa javnim preduzećima. Zar nije u interesu države da privatizuje naftnu kompaniju kako su to uradile sve druge zemlje u okruženju – u više etapa na više godina: MOL četiri tranše za deset godina, a OMV pet tranši u roku od 12 godina.

Sada NIS vredi, savetnici kažu dve, iz kompanije tvrde četiri milijarde, a jednog dana će to biti 10 ili 15 milijardi dolara. Zašto od naših javnih preduzeća ne bismo pokušali da napravimo regionalne lidere, kao što je češki ČEZ.

Čini se da ste u nekim stavovima bliži, recimo, bivšem ministru energetike nego nekim ekonomistima iz Vaše stranke?

Duboko verujem u stav koji iznosim. To je i stav predsednika Tadića i  Demokratske stranke, ali, po svemu sudeći, i DSS-a.

Kada će akcije javnih preduzeća na Berzu?

Koalicioni partneri su se složili da razmotrimo mogućnost za emitovanje tih akcija i pre 2009. godine. To bi u značajnoj meri unapredilo i rad tržišta kapitala i Beogradske berze, a naša štednja bi se ulagala u naše resurse. Država će do letnje pauze izaći sa konkretnim planom oko podele akcija i za sada samo upozoravamo građane da ne veruju raznim posrednicima dok vlada ne donese konačnu odluku.

Ali domaća štednja je nedovoljna, potrebno nam je, kažu stručnjaci, i 3,5 milijardi dolara stranih investicija

Potrebne su nam investicije, bile one strane ili domaće i naravno da je važno privući multinacionalne kompanije.

Uskoro će, primera radi, doći predstavnici "Ikee". Međutim, dobro je i kad naše firme, kao "Komtrejd", "Ist point", "Svislajon" ili "Delta", imaju potencijal da ulažu i u drugim zemljama.

U Beogradu su ove nedelje boravili i Rusi?

Zainteresovani su za privatizaciju NIS-a, za izgradnju gasovoda i podzemnog skladišta, za RTB, Termoelektro i Prvu petoletku, industriju stakla... Mi smo naravno zainteresovani za ratifikovanje Sporazuma o slobodnoj trgovini u Dumi, s tim što Rusija ima ograničenja zbog pristupanja STO.

Šta ste im obećali, kada će tender za Bor?

Nismo govorili o rokovima, videćemo veoma brzo šta će biti sa Borom.

I na kraju, više nego ikada, za ispunjenje obećanog potrebno je saglasje do juče ljutih protivnika. Kako sada funkcionišu unutrašnji odnosi posle dosta varnica i među institucijama, na relaciji vlada – NBS i među pojedincima koji sada sede u vladi.

Guverner je bio svemoćan u Narodnoj banci a nemoćan kad je vlada u pitanju i dobro je da se on ne menja sa vladom, da ima pun mandat. U saradnji sa Narodnom bankom razmotrićemo promenu zakona, kako bi se ojačala pozicija NBS i monetarne politike naspram fiskalne. Uostalom kad se donese restriktivniji budžet i monetarna politika moći će da bude manje restriktivna.

Sem za evropske integracije, zaduženi ste i za koordinaciju finansijskih i privrednih resora u vladi. Kako posle onoliko teških reči "koordinirate" Dinkića i Bubala?

Niko tu nikome nije šef. Radimo zajedno, kao odrasli ljudi. To je jedan jak tim. I u timu za evropske integracije, pod idejom "evrokrate svih partija, ujedinite se" okupljam profesionalce iz različitih stranaka. Recimo, na čelu kancelarije za pridruživanje ostaje Tanja Miščević koju je ranije predložio G17 plus.

-----------------------------------------------------------

Ne rasparčavati velike sisteme

– Nasuprot odluci Skupštine akcionara i Komisije za hartije od vrednosti  da se holding kao centar osnaži kako bi kompanija mogla što uspešnije da nastupa na domaćem i stranom tržištu, "Energoprojekt" je u ovom momentu pod velikim pritiskom onih koji bi da ga polome i rascepkaju kako bi što jeftinije došli do njegovih delova i od njih napravili skromne podizvođače – komentariše Đelić.

Uz priznanje da jeste ekonomski nacionalista (ali razuman), Đelić dodaje da bi država trebalo da odbrani jedan takav gigant koji ima potencijal da zaposli našu operativu i izvozi naše usluge.

-----------------------------------------------------------

Realnije sa restitucijom

– Slažem se da je krajnje vreme da se počne sa rešavanjem pitanja restitucije i da se zakon o denacionalizaciji donese. Međutim, iako predloženi nacrt ima seriju interesantnih rešenja, on nije po meri Srbije u ovom trenutku. Mi, jednostavno rečeno, ne možemo da izdvojimo četiri milijarde evra za obeštećenje starih vlasnika. Uostalom, pogledajte da su te sume za obeštećenje u zemljama iz okruženja bile bile neuporedivo manje – kaže Đelić.

-----------------------------------------------------------

Oslobođeni Đelić

To je čist populizam, kratko je Božidar Đelić u sredu prokomentarisao radikalski zahtev za proveravanje porekla njegove imovine, koji je u međuvremenu, nakon dva dana, odbacio i nadležni Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa.

– Iz politike sam izašao na nekoliko godina kako bih sebi i porodici obezbedio finansijsku nezavisnost. Zaposlio sam se u drugoj najvećoj banci u svetu, sa 160.000 službenika u 65 zemalja, kao jedan od 50 čelnih direktora – prvi čovek za istočnu Evropu. Prihodi su me vodili ka cilju, a da to nije bio novac iz Srbije (u aktivnostima banke učestvuje samo sa 0,1 odsto) i da ga ne dugujem nekom domaćem tajkunu – izričit je Đelić.

Mada, kaže, zna i šta znači biti siromašan, danas je, dodaje, zaista finansijski nezavisan.

– Nemam šta da krijem. Sve sam prijavio. Istina sa nekoliko dana zakašnjenja, ali sam lično predao i inovirani izveštaj Odboru za sprečavanje sukoba interesa.

Za razliku od onih koji ga prozivaju, "koji su uzeli i stanove i državne dnevnice", Đelić će, kaže, oslobođen materijalnih problema, svoju potpredsedničku zaradu u vladi poklanjati Fondu "Dr Zoran Đinđić" i deci sa Kosova.

-----------------------------------------------------------

Kako su se sreli Bata i Boža

Srpski vicepremijer Božidar Đelić, na strane "Politike" prvi put je ušao bez funkcije, još u prošlom veku – kao mali pametni Boža.

Taj prvi tekst, o 24-godišnjem svršenom harvardskom studentu, članu tima Džefrija Saksa, objavljen 3. septembra 1990. pod naslovom "Indeks viza za svet" napisao je naš ekonomski novinar i urednik Bata Svetislav Vasiljević, od pre nekoliko godina "Politikin" penzioner.

Prošlonedeljni Đelićev boravak u "Politici" bio je zgodna prilika da se Bata i Boža ponovo sretnu i da Srđan Janićijević, generalni direktor "Politike novine i magazini", prvom gostu "Politikinog poslovnog kluba" pokloni uramljeni reprint baš one "Politikine" strane na kojoj je premijerno ušao u istoriju.