Švajcarci uvode aparthejd

Izbeglice koje su doputovale u Švajcarsku da bi našle utočište od progona i diskriminacije, minulih nedelja izložene su diskriminaciji, koju švajcarski kritičari, ali i evropski mediji porede sa aparthejdom. U švajcarskim gradovima u kojima su otvoreni centri za podnosioce zahteva za azil (prema zvaničnim podacima oko 48.000 stranaca čeka na azil) zavedena su ograničenja kretanja i izrečene zabrane okupljanja na javnim mestima za azilante.

S obzirom na to da je azilantima, između ostalog, zabranjeno da posećuju plaže i javna kupališta, zabrana je u javnosti dobila nezvanični naziv – badiferbot (zabrana kupanja). Paket mera, u celini, predviđa i niz drugih spornih mera, među kojima su i one kojima se azilantima zabranjuje odlazak u javne biblioteke, a vernicima među njima nije dozvoljeno da posećuju crkve, osim vikendom...

Zabrane su izrečene na osnovu člana 74 švajcarskog Zakona o strancima, koji do sada nije primenjivan. On dopušta izricanje vanrednih i vremenski ograničenih mera zabrane okupljanja stranih državljana na javnim mestima, ukoliko postoji opravdana sumnja da bi okupljanja mogla da ugroze javni red i mir, ili bezbednost domaćeg stanovništva.

Shodno situaciji, na lokalnoj crkvi u gradiću Bremgarten, u kantonu Argau, petnaestak kilometara zapadno od Ciriha, istaknuto je saopštenje Saveznog biroa za migracije: „Azilantima je zabranjen ulaz u crkvu radnim danima, od ponedeljka do petka.”

Đakon Bremgartena, čije ime nije navedeno, uložio je prema pisanju švajcarskih medija oštar protest lokalnim vlastima, ističući da su crkve sveta mesta, otvorena za sve ljude, bez obzira na rasu, boju kože i versko opredeljenje.

„Niko nema pravo da menja ovo načelo”, rekao je sveštenik.

Nadležni referent Saveznog biroa za migracije Urs fon Deniken drugačije je protumačio svrhu zabrana.

„Zabrane su izrečene u skladu sa postojećim Zakonom o strancima... Svrha nije zavođenje mera aparthejda, kako kritičari tvrde. Reč je o usaglašavanju očekivanja domaćeg stanovništva i naših gostiju iz inostranstva, u interesu unapređenja dobrosusedskih odnosa starosedelaca i došljaka koji ovde traže azil”, rekao je on u obraćanju medijima, tek posle mnogobrojnih protesta nevladinih organizacija i društava za zaštitu ljudskih prava.

Pozivanje na zakon o strancima nije utišalo kritičare. Mediji širom Evrope digli su glas. Tako je nemačka radio-televizija ARD istakla da je reč o selekciji u skladu sa nacionalnim poreklom, u prvu i u niže klase. Britanski Bi-Bi-Si je upotrebio izraz „segregacija”, a londonski list „Indipendent” je komentarisao da je u Švajcarskoj na delu – aparthejd.

Kritičarima se pridružio i parlamentarac Švajcarske narodne partije Hajnc Brant. Ovaj političar, čija je stranka krajnje desnice prethodnih decenija sticala popularnost zahvaljujući kampanjama usmerenim protiv stranaca kao i inicijativom za zabranu gradnje minareta u Švajcarskoj, izjavio je da švajcarski Zakon o strancima ne opravdava ograničavanje slobode kretanja ako nije reč o osobama koja su se ogrešila o krivične zakone.

Stranka narodnjaka sa najbrojnijom poslaničkom grupom u švajcarskom parlamentu odgovorna je, sa druge strane, za donošenje jednog od najstrožih evropskih zakona o integraciji stranaca. Zakon je pred usvajanjem i trebalo bi da stupi na snagu početkom 2014. godine.

Švajcarska ministarka policije i pravosuđa Simoneta Mirjam Samaruga izjavila je u jučerašnjem obraćanju medijima da je zabrana posete javnim kupalištima, izrečena azilantima, neustavna.

„Nećemo dozvoliti takve zabrane u Bremgartenu, ni igde drugde, jer je proizvoljno tumačenje osnovnih (ustavnih) prava nedopustivo”, rekla je ministarka opisujući ograničavanje slobode kretanja u celini kao kompromis koji se ne može izbeći. „Nije lako privoleti švajcarske opštine na pristanak da se u njihovim sredinama otvaraju prihvatni centri za azilante. Kompromisi su, dakle, neizbežni”.

Zakonom o integraciji je predviđeno da se dozvole boravka ubuduće dodeljuju samo onim strancima čija je integracija, odnosno asimilacija, ocenjena kao uspešna. Ta odredba će se odnositi i na bračne partnere švajcarskih državljana.

Jedina olakšica, u poređenju sa dosadašnjom praksom, odnosi se na sticanje prava na trajnu dozvolu boravka. Posle deset godina provedenih u zemlji, uz pretpostavku uspešne integracije, stranci više ne bi postavljali zahtev za produženje dozvole boravka, već bi automatski sticali pravo na neograničeni boravak u Švajcarskoj.

-----------------------------------------------------------------

Vinfri tvrdi da je bila žrtva rasizma u Švajcarskoj

Opra Vinfri (Foto Beta)

Cirih – Američka tok šou voditeljka Opra Vinfri tvrdi da je bila žrtva rasističkog napada tokom nedavne posete Švajcarskoj, prenosi Tanjug. Glumica i voditeljka rekla je, kako prenose elektronski mediji, da je jedan prodavac odbio da je usluži u prodavnici torbi u Cirihu. Jednoj od najbogatijih žena na svetu rečeno je tada da su izložene torbe „preskupe” za nju. Vinfri je prošlog meseca je u Cirihu bila na venčanju pevačice Tine Tarner. Kako je rekla, izašla iz radnje mirno i bez svađe, ali je to dokaz da je rasizam i dalje živ i da predstavlja problem.