Lopta je najbrži igrač

Kao jedan od razloga što naši klubovi u Evropi imaju sporednu ulogu i što su utakmice u domaćem prvenstvu „uspavanke” navodi se spora igra. I opravdanje se nalazi uglavnom u tome da nemamo brze fudbalere.

Međutim, pogrešno je da se između brz igrač i brza igra stavi znak jednakosti. Da je tako fudbalski treneri bi vrbovali sprintere da iz atletike pređu u fudbal. S obzirom na to kolika je razlika u zaradi verovatno ne bi morali mnogo da ih ubeđuju.

Ali, jedno je trčanje bez lopte, a drugo s njom. Jedno je trčati kad ispred nema prepreka, a drugo kad protivnički igrači vrebaju sa svih strana.

Bilo je ranije takvih pokušaja. Andrija Otenhajmer, jedan od naših najboljih srednjoprugaša početkom pedesetih godina, igrao je krilo, ali u jednom nižerazrednom beogradskom klubu. Njegova brzina nije bila dovoljna da napravi karijeru i u fudbalu, mada je to još bilo vreme kada su, bar kod nas, sportisti mogli da ostave dublji trag u više sportova.

Crvena zvezda već više godina traži svoju igru i zasad je ne nalazi. Jedan od razloga je što klub nema jasno opredeljenje kakvu igru želi, nego to prepušta trenerima. A oni imaju svoje zamisli, koje se često mnogo razlikuju od onog prethodnog, a i od onog narednog. Niti je njemu lako da ih za kratko vreme preorijentiše na ono što on hoće, niti je njima lako da se brzo prilagode onome što od njih traži novi trener.

Slaviši Stojanoviću se posle ispadanja Zvezde iz kvalifikacija za Ligu Evrope i poraza u prvom kolu našeg prvenstva već nalaze mane. Na primer, da ovaj Zvezdin tim nema kondiciju, da igra sporo, da je u timu samo jedan napadač...

Za sve te primedbe ima osnove, ali je teško da se promene navike naših igrača, recimo, kada je u pitanju brža igra. Uglavnom vidimo da oni bez lopte stoje i čekaju da njihov saigrač s loptom nešto „izmisli”, da on trči.

A trebalo bi da bude obrnuto. Fudbaler koji ima loptu čak i ako se ne kreće može čuda napravi ako bar dvojica-trojica iz njegovog tima trče. Oni na taj način odvlače protivničke igrače za sobom i pružaju mogućnost svom saigraču s loptom da iskoristi to što se bedem ispred njega otvara.

Još brže se igra ako se lopta što manje zadržava u nogama. Veliki broj naših fudbalera primi loptu u mestu, pa je pomeri i onda pogleda raspored igrača, posle čega razmišlja kome da je doda. A oni, uglavnom, stoje ili ako se neko i pokrene najčešće biva usamljen u tome.

I onda se odigra na sigurno – lopta se pošalje unazad. Nema rizika za svoj tim, ali nema ni opasnosti po protivnika.

----------------------------------------------

Samo dve pobede na 13 utakmica

Za 13 godina u ovom veku Crvena zvezda je samo dva puta pobedila na svojoj prvoj utakmici u prvenstvu. Evo svih njenih rezultata:

17. avgust 2001. C. zvezda – Mladost (A) 1:1,

10. avgust 2002. Radnički (N) – C. zvezda 0:0,

9. avgust 2003. Napredak – C. zvezda 2:1,

7. avgust 2004. C. zvezda – Borac 0:1,

6. avgust 2005. Hajduk – C. zvezda 2:2

5. avgust 2006. C. zvezda – Voždovac 2:0,

11. avgust 2007. C. zvezda – Čukarički 0:0,

18. avgust 2008. Vojvodina – C. zvezda 2:0,

15. avgust 2009. Jagodina – C. zvezda 0:3,

14. avgust 2010. Smederevo – C. zvezda 0:0,

14. avgust 2011. Spartak – C. zvezda 2:0,

19. avgust 2012. C. zvezda – Rad 2:2,

11. avgust 2013. Javor – C. zvezda 4:2.