Proslava rođendana u prirodi

Veliki broj Beograđana juče je iskoristio lepo vreme da poseti neko od gradskih izletišta. Za one koji su želeli da izbegnu gužvu i sunčanje na Adi Ciganliji, pravo mesto za uživanje je bila debela hladovina kod Hajdučke česme na Košutnjaku.

Oko podneva nije bilo nijedne slobodne drvene pečurke gde bi  se  smestili oni koji su želeli da ručaju u prirodi. Veliki broj mladića i devojaka, porodica, već od ranih jutarnjih časova zauzeli su mesto gde su uz roštilj, sokove i pivo provodili prijatno nedeljno popodne.

Marko Milojko i Katarina Đorđević odlučili su da baš u prirodi, u neposrednoj blizini Hajdučke česme, sa društvom proslave 23. rođendan. I dok su devojke seckale luk, paradajz i krastavce za salatu, mladići su bili zaduženi za pripremanje mesa na roštilju. Prema rečima Miloša Pešića i Desimira Čolakovića, glavnih roštiljdžija, posle naporne nedelje ništa lepše nema nego provesti u prirodi nekoliko sati.

– Trudimo se da svakog vikenda kada je lepo vreme odemo do nekog izletišta. Bili smo u Zvezdarskoj šumi, na Avali, ali smo posetili i Trešnju, izletište koje je nekad bilo omiljeno među žiteljima glavnog grada. Šteta je što neko ne uloži novac da ovo mesto ponovo bude kao nekada – ističu Miloš i Desimir, dok meso polivaju pivom, kako kažu, radi boljeg ukusa.

I dok su neki uživali u pripremanju hrane, izležavanju na travi, trčanju po šumskim stazama ili u igranju badmintona,  sedamdesetdvogodišnje Velinka Radinović i Emilija Isailović, jučerašnji dan su iskoristile za pešačku turu. Opremljene slamenim šeširima i naočarima za sunce, ove dve gospođe, prvo su posetile izložbu u Miloševom konaku, a potom  krenule ka Košutnjaku.

– Koliko ljudi. Jedva smo pronašle slobodnu klupu da se malo odmorimo i da se osvežimo. Od automobila ne može da se prođe. Ovi mladi ljudi kao da su zaboravili šta znači prošetati. Ne znaju da je to milina jedna. Nas dve kad god možemo idemo u šetnju. Prošle nedelje smo bile na Avali – ističu prijateljice, dok se osvežavaju vodom sa Hajdučke česme, za koju su čule da je lekovita.

Međutim, bilo je i onih koji ni na trenutak nisu mogli da se odvoje od svojih četvorotočkaša pa su ih parkirali na zelenu površinu, a ne pokraj puta. Neki su čak za sobom ostavili i smeće, zaboravljajući da bahatim ponašanjem očuvanju ove zelene oaze neće pomoći.