Nemci se plaše krize

Strah Nemaca od ekonomske krize predstavlja „glavnog saveznika” kancelarke Angele Merkel, zahvaljujući kojem će pobediti na predstojećim nemačkim parlamentarnim izborima, zakazanim za 22. septembar, ističu nemački analitičari.

Rezultati empirijskih analiza sprovedenih u minulih sedam i po meseci potvrđuju da ekonomska kriza ide naruku šefici aktuelne vlade u Berlinu. Od ispitivanja do ispitivanja javnog mnjenja raste broj upitanika koji sumnjaju u brz ekonomski oporavak EU i strahuju da će se kriza proširiti na Nemačku.

Prema studiji Univerziteta „Hoenhajm”, čiji su rezultati juče objavljeni, tek 17 odsto upitanika u Nemačkoj veruje da je „najgore” prebrođeno, dok 91 odsto veruje da će kriza opstati još dugi niz godina. Svaki drugi učesnik ankete se pribojava da će posledice krize uticati i na nivo blagostanja u Nemačkoj, dok 90 odsto strahuje da bi kriza mogla da utiče na nedodirljivost penzionih fondova, time i na isplatu penzija u očekivanoj visini.

Četiri od pet upitanika izrazilo je bojazan da bi dalje širenje krize moglo da produbi jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju – kako u EU tako i u samoj Nemačkoj.

„Prosečnom nemačkom biraču dobro je poznato da su posledice krize bacile na kolena niz evropskih država, a da je Nemačka ostala stabilna, u ekonomskom i u finansijskom pogledu”, ističe Katarina Mast, profesorka Univerziteta „Hoenhajm”.

Prema njenom mišljenju, Nemci zato prihvataju sadašnju kancelarku kao jedinog političara koji je sposoban da spase Nemačku od, kako je rekla, južnoevropske sudbine.

Samo deset odsto upitanika, najzad, izjavilo je da veruje političarima koji obećavaju mere kojima bi se širenju krize efikasno stalo na put, a većina se pribojava – gladi, kao u poznoj epohi Vajmarske republike.

„Galopirajući rast cena namirnica prvi je predznak dolazeće krize”, rekao je nemački filozof Jirgen Habermas.

Ako je verovati rečima reformatora kritičke teorije Frankfurtske škole, onda najnovije nemačke statistike rasta cena navode na duboko razmišljanje.

U minulih godinu dana cene namirnica u Nemačkoj su zabeležile najveći rast u poslednjih nekoliko decenija – 5,7 odsto. Takozvani rekorderi su krompir, koji je poskupeo za 44,4 odsto, odnosno puter sa rastom cene od 30,8 odsto. Slede jestiva ulja sa 15,4 odsto i povrće koje je u proseku poskupelo za 11,6 odsto. Da nevolja bude veća, poskupela je i električna energija za 11,9 odsto.