Najviše škripi u veznom redu

Fudbaleri Partizana sutra od 20.30 č na svom stadionu u prvom meču poslednjeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope protiv švajcarskog Tuna nastavljaju putešestvije po Starom kontinentu. Ako je suditi po igrama koje su igrači šestostrukog uzastopnog prvaka Srbije prikazali na prethodne četiri međunarodne utakmice, kao i dve na početku Osmog državnog šampionata, male su šanse da pređe poslednji stepenik na putu ka nadmetanju po grupama masovnijeg Uefinog takmičenja.

Dva remija sa nejakim Širakom 1:1 u gostima i 0:0 kod kuće, kao i dva poraza u duelima s kvalitetnijim Ludogorecom 1:2 u Razgradu i 0:1 u Beogradu, ne bude nadu da će položiti poslednji kvalifikacioni ispit. Jermeni su, s koeficijentom 0,850, bili najslabiji učesnik kvalifikacija za Ligu šampiona. Bugari su s 3,450 čak pet puta lošiji od „crno-belih” (17,425).

Ako su u Humskoj prvog rivala potcenili, drugog su precenili. Za Ludogorec do pre par godina gotovo da niko u fudbalskim krugovima nije ni čuo, a sada je odjedanput kod nas prikazan kao velesila, pa mu je Partizan prepustio ulogu favorita.

Da li iko može da zamisli da „crno-beli” mogu da eliminišu Šahtjor iz Donjecka ili recimo Šalke iz Gelzenkirhena? To su učesnici kvalitetnijeg Uefinog takmičenja, koji imaju oko pet puta veći koeficijent od Partizana, otprilike kao „crno-beli” od Ludogoreca.

Naravno da ne igraju koeficijenti, već igrači na terenu. Zato i ima brojnih primera da bogati ne prolaze uvek siromašne. I tu dolazimo do ključnog problema našeg predstavnika, a on se jednostavno zove igra.

Godinama unazad srpski klubovi su prinuđeni na stalnu prodaju igrača, bez mogućnosti da se pojačaju kvalitetnijim fudbalerima. Zbog toga su iz sezone u sezonu sve slabiji, tako da dok drugi napreduju naši nazaduju.

Ne ulazeći u stručne kvalitete Vuka Rašovića, tačno je da je spremao jednu ekipu, a da je u takmičenja ušao s drugom i to slabijom. Jer, pored odlaska najboljih, novajlije su došle nespremne da odmah zauzmu njihova mesta. Čak se i na Đemba-Đembi, koji je po onom što je prikazao znatno ispred ostalih prinova, vidi da nije prošao pripreme i da nema snage da u istom ritmu odigra svih 90 minuta, ali i da ga saigrači često ne razumeju, pošto nisu uigrani.

Brojke pokazuju da je trener Partizana za samo 20 dana u četiri utakmice računao na 24 igrača, od kojih su 22 dobili priliku da pokažu šta znaju. Saša Marković je jedini proveo na terenu svih 385 minuta, koliko su „crno-beli” ukupno proveli na zelenom tepihu. Uz njega, akteri svih mečeva bili su i: golman Milan Lukač (teže povređen u revanšu s Bugarima), kapiten Saša Ilić i napadač Marko Šćepović. Talentovani vezista Danilo Pantić i levi bek Nemanja Petrović upisivani su u protokol, ali nisu osetili „miris baruta na bojnom polju”.

Iako su mnogi skloni da kude odbrambeni bedem, ipak najviše škripi na sredini terena. Od vezista zavisi da li će odbrana biti čvršća, ali i napad efikasniji. Zbog nedostatka podrške zadnjoj liniji ona je često bivala na vetrometini, tako da je na sve strane duvala promaja. Partizan je teško stvarao šanse, a špicevi su bili „odsečeni”. Besomučne „kombinacije” vraćanjem lopte unazad, prosto je teralo štopere da budu glavni kreatori. Jer, nema pravih rešenja, ni ideja. Jednom rečju nema igre.

Tri puta je odlični Milan Lukač vadio loptu iz mreže, a jednom Živko Živković. Nasuprot tome, „crno-beli” su joj samo dva puta pronašli put do protivničke. Strelci su bili levi bek Vladimir Volkov i zadnji vezni Saša Marković i to u gostima. Za 192 minuta, ukupno sa nadoknadama, pred svojim navijačima nisu matirali golmane rivala, koji objektivno i nisu imali previše težak zadatak da ostanu nesavladani.

Dodatni problem Rašoviću, pored ne uigranosti i povreda, zadaju i kartoni. Partizanovci su dobili 11 žutih kartona i tri crvena. Zbog toga trener ima glavobolju da pronađe novu varijantu. Isključena su oba leva beka (Volkov i Gulan), pa se sada kao zamene nameću Vojislav Stanković i mladi Nemanja Petrović.

Zbog svega ovoga šanse „crno-belih” da izbace Tun (7,285) su male. Nije švajcarski prvoligaš klub od kojeg Partizan treba da strepi. Glavna kočnica „parnom valjku” je sopstvena spora, nepovezana i bezidejna igra, bez samopouzdanja. Partizan je sam sebi najveća prepreka. I prvenstveni susreti s Novim Pazarom kod kuće (4:3) i Radničkim u Nišu (0:0) su samo otkrili boljke, a nisu ni nagovestili napredak i mogućnosti. Teško je verovati da se situacija može promeniti preko noći, ali ko zna, možda će nadahnuće pojedinca pomoći srpskom predstavniku da prevaziđe stanje u kojem se nalazi i Švajcarcima se bar suprotstaviti u boljem izdanju.

Đorđe Smiljanić