Stanković se oprašta od „San Sira“

Prvi kapiten fudbalske reprezentacije Srbije, prvi Srbin koji je učestvovao na tri svetska prvenstva i suvlasnik rekorda po broju odigranih utakmica za naš nacionalni tim Dejan Stanković danas se i zvanično oprašta od stadiona „Đuzepe Meaca“, odnosno „San Sira“ kako ga zovu „interisti“, i navijača milanskog Intera.

Iako je pre 50 dana raskinuo ugovor s „nero-azurima“, koji je važio još jednu godinu, pred večerašnji meč s Đenovom biće ovacijama ispraćen u klupsku legendu. Kopačke i travnati tepih trebalo bi da zameni mestom klupskog šefa skautske službe za Balkan, mada ga traže i klubovi iz Amerike, a ima i onih koji se zalažu da nasledi Dragana Džajića na funkciji predsednika Crvene zvezde.

Dres Intera nosio je devet i po sezona i u tom periodu osvojio 15 trofeja. Debitovao je 1. februara 2004. protiv Sijene (4:0), a prvi gol dao je 20 dana kasnije u porazu od gradskog rivala Milana (2:3). Član je „zlatne generacije“ koja je klubu donela pet „skudeta“, po četiri kupa i superkupa Italije i pre tri godine osvojila Uefinu Ligu šampiona i Fifino klupsko prvenstvo sveta. Samo je Havijer Zaneti osvojio trofej više od Stankovića, dok su Esteban Kambijaso i Ivan Kordoba jednaki. Sa ukupno šest „skudeta“ svrstao se među najuspešnije igrače u istoriji italijanskog fudbala. Samo su devetorica slavila više puta, a još 11. su kao on.

Ostaće upamćen kao neumorni borac sa razornim, preciznim i tehnički rafiniranim udarcem. Specijalizovao se za postizanje evrogolova, koji su ga otrgli od zaborava, punili novinske stupce i vrteli se na televizijskim špicama. Još se prepričava njegov velemajstorski volej skoro sa centra igrališta protiv Šalkea u četvrtfinalu Lige šampiona (2:5), u Milanu 6. aprila 2011. kojim je matirao sadašnjeg golmana Bajerna i reprezentacije Nemačke Manuela Nojera. Taj pogodak je i zvanično uvršten među najlepše u istoriji ovog takmičenja. Pola godine ranije savladao je golmana Đenove Marka Ameliju sa 50 metara. U svežem sećanju je i „golčina“ protiv Rome na „Olimpiku“ u polufinalu Kupa Italije. Skidao je „paučinu“ s protivničkih mreža i u dresu Zvezde čiji je najmlađi kapiten postao 1997. godine, kao i Lacija. Navijači „crno-plavih“ nosiće ga u srcima i po nezaboravnim golovima koje je dao najvećem rivalu Milanu.

Ako se ne odluči za odlazak u Ameriku Dejan Stanković, jedan od najboljih fudbalera Intera svih vremena, kopačke bi i definitivno trebalo da okači o klin 11. oktobra u prijateljskom duelu reprezentacija Srbije i Japana, koji će se najverovatnije odigrati u Novom Sadu.

-------------------------------------------------------

Lična karta

Ime i prezime: Dejan Stanković

Datum i mesto rođenja: 11. septembar 1978 – Zemun

Visina: 181 cm

Težina: 75 kg

Mesto u timu: vezista

Seniorska karijera:

1994 – 1998.   Crvena zvezda            114 takmičarskih utakmica / 38 golova

1998 – 2003.   Lacio 208 / 33

2004 – 2013.   Inter 326 / 42

Trofeji: 4 sa Crvenom zvezdom (1 titula i 3 kupa), 6 sa Laciom (1 titula, 1 kup, 2 superkupa, 1 Kup pobednika kupova, 1 Uefin superkup), 15 sa Interom (5 titula, 4 kupa, 4 superkupa, 1 Liga šampiona, 1 Fifino klupsko prvenstvo sveta)

Reprezentacija: 102 utakmica / 15 golova

Debi: Beograd, 27. april 1998. Jugoslavija – Južna Koreja 3:1 (dao 2 gola)

Poslednji meč: Maribor, 11. oktobar 2011.           Slovenija – Srbija 1:0

Priznanja: 1 u timu godine Evropskih sportskih medija (2006/2007), 2 puta najbolji fudbaler Srbije (2006. i 2010)

Porodica: supruga Ana, sinovi Stefan, Filip i Aleksandar