Sedam opasnosti po Kinu

„Budućnost je svetla, ali je put do nje trnovit“, stara je kineska izreka iz vremena carskih mandarina koju su kasnije povremeno ponavljali „crveni mandarini“ – Mao Cedung i Deng Sjaoping – upozoravajući na niz opasnosti koje spolja i iznutra vrebaju Kinu.

Rukovodstvo KP Kine je sada prvi put jasno definisalo „alarmantni broj opasnosti“ upozoravajući na „sedam razornih struja“ koje teku kroz kinesko društvo: „zapadna demokratija“, promovisanje „univerzalnih vrednosti“ ljudskih prava, višepartijski sistem, nezavisnost medija po modelu Zapada, građanske demonstracije „prozapadnog tipa“, žestok tržišni „neoliberalizam“ i „nihilističke“ kritike traumatične prošlosti partije.

Navodeći ovaj spisak, dopisnik „Njujork tajmsa“ iz Hongkonga poziva se na „Dokument broj 9“, koji je centralna partijska kancelarija objavila, ali ga nije javno publikovala. Američki list piše da je na uvid dobio jednu verziju liste koju su verifikovala četiri izvora bliska visokim zvaničnicima.

„Zapadne sile neprijateljski nastrojene prema Kini i disidenti u zemlji i dalje se konstantno infiltriraju u ideološku sferu“, kaže se u dokumentu koji je odobrenje za štampu nesumnjivo dobio od kineskog predsednika Si Đinpinga, novog vrhovnog lidera Kine, tvrdi „Njujork tajms“.

Takav zaključak uklapa se u najnovija upozorenja kadrovima KP Kine i pokazuje da je samouvereni stav Sija u javnosti praćen strahovanjima da je partija ranjiva kada je reč o usporavanju privrednog rasta, neraspoloženjem javnosti zbog korupcije i izazovima koje predstavljaju kineski liberali koji zahtevaju političke promene.

„Njujork tajms“ ukazuje da kampanja KP Kine nosi i rizike po predsednika, kao i premijera Li Kećijanga. Oni ističu da je usporenoj privredi potreban nov tržišni podstrek koji može da se ostvari samo ako popusti uticaj države.

Lista „opasnosti“ odmah je aktivirala branitelje partijskog tradicionalizma, od kojih se mnogi odlučno protive novim tržišnim reformama.

„Zapadne antikineske snage sa SAD na čelu udružile su se i u dosluhu sa kineskim disidentima smišljaju klevetničke napade u ime tzv. slobode štampe i ustavne demokratije“, kaže Džang Guandong, partijski funkcioner u Ljanjungangu, lučkom gradu u istočnoj Kini.

„Oni pokušavaju da se probiju kroz naš politički sistem i utiču na naše medije“, rekao je on pozivajući se na zaključke sa sastanka zvaničnika centralne propagande.

U Kini izlazi više od 10.000 dnevnih listova i 19.000 časopisa čiji je godišnji tiraž dvadeset sedam milijardi primeraka. Peking je nedavno izdvojio četrdeset pet milijardi juana (7,2 milijarde dolara) za širenje i povećanje uticaja državnih medija, uključujući centralnu televiziju, agenciju Sinhua, dnevnik „Ženmin žibao“ i Kineski međunarodni radio.

Tako, dok privreda kreće u reformsku transformaciju, mediji ostaju i dalje pod strogom kontrolom države, iako su ih vlasti poslednjih godina podsticale da budu tržišno konkurentniji i da manje zavise od državnih izvora – što je dovelo do kritičnijeg izveštavanja, ali i povećanja šunda i senzacionalizma.

Ipak, to što se u Kini svakodnevno pojavljuju novi televizijski kanali ne znači i da su mediji postali slobodniji. Dnevnik na kineskoj državnoj televiziji KCTV ne menja se godinama: ukočeni voditelj čita vladina saopštenja, potom slede snimci visokih državnih zvaničnika kako obilaze ugledna poljoprivredna dobra i uspešne privredne kolektive. Svet viđen kroz prizmu kineskih propagandista.

No, iako političke reforme znatno zaostaju u odnosu na ekonomske, Kina se udaljila od komunističke ortodoksije. Ali, opozicija i višepartijski sistem su i dalje tabu teme.

Zvaničnici uporno tvrde da Kina treba da zadrži „ispravnu političku orijentaciju“. „Treba da koristimo dostignuća svih zemalja, ali nikada nećemo jednostavno kopirati zapadni sistem“, kaže predsednik Kine.

Bitna karakteristika kineskih promena jeste postupnost. Sve je podložno promenama, izuzev KP. „Put KP Kine zacrtan je za narednih 100 godina“, govorio je tvorac moderne Kine Deng Sjaoping. To su uporno ponavljali Đijang Cemin i Hu Đintao, kao i sadašnji kineski lider Si Đinping. Onaj ko to pokuša da ospori, može da se nađe na spisku „Dokumenta broj 9“.