Beogradski splavovi – rezervacija za provod i strah

Kako sada noću izgleda novobeogradsko priobalje uzvodno i oko Savskog mosta, gde je smeštena grupa najposećenijih klubova na vodi u ovom delu grada. U jednom od udarnih vikend termina, sva poznatija mesta za masovne žurke na prostoru ispod Starog sajmišta i Brodarske ulice, osim „Saunda”, koji je tek nedavno otvoren posle pauze izazvane tragedijom, bila su popunjena, uverila se ekipa „Politikinih” reportera.

Na ulazima „Blejvoča”, „Fristajlera”, „Rivera” i „Sindikata” i drugih mesta nanizanih uz reku prema „Gazeli” i dalje su česte slike redova, na koje u proseku motri pet do šest pripadnika obezbeđenja. Na šetalištu iznad često dežuraju i patrole policije.

Obavezna procedura na ulasku u ova okupljališta je provera spiska imena s rezervacijama, a onima koji se nisu prijavili pristup je dozvoljen samo ukoliko je još ostalo poneko slobodno mesto. Mnogi su već naviknuti na ova pravila pa se razgovor s osobljem na ulazu svodi samo na to da li je neko zaveden na listi s rezervacijama, pod kojim imenom i da li može da uđe iako nije upisan.

Veći priliv posetilaca počinje tek posle jedan sat posle ponoći, a unutar nekih klubova ni tada nismo primetili pripadnike obezbeđenja s jasnim oznakama.

– To ne znači da oni stoje samo na vratima, da ne nadgledaju prostor za zabavu – tvrdi redovan gost više splavova pokraj Savskog mosta.

Oni koji izlaze na ovakva mestaretko žele da komentarišu rad obezbeđenja. Dok se žurka zahuktava čujemo da najveći problemi, osim međusobnih sukoba posetilaca, nastaju kada neko od gostiju bez rezervacije na ulazu bude uporan da ga puste unutra ili kada se desi da neko odbije da plati piće, najčešće zato što nije dobio fiskalni račun. Nabildovano osoblje uvekih natera da namire dug karticom, ukoliko nemaju gotovog novca kod sebe.

O ovim klubovima kruže i priče o kratkom fitilju mladića iz obezbeđenja. Znak za fizičku intervenciju može da bude i nenamerno razbijena čaša ili flaša, poprek pogled, gurkanje ramenom u prolazu...

– „Poseban tretman”, naravno, imaju redovni gosti koji ovde ostavljaju velike sume novca ili poznaju pripadnike obezbeđenja. S obzirom na to da, kao i svuda, postoje različite kategorije posetilaca, zna se ko može da bude ugrožen ako da i najmanji povod. Često nije reč samo o udaljavanju nekoga van kluba, što bi obezbeđenje trebalo da radi, nego se sve to nastavlja batinama ispred ulaza – zaključuje jedan od bivših zaposlenih u šanku na splavu uzvodno od Savskog mosta, koji ovde povremeno svrati „privatno”.

O umešanosti članova navijačkih grupa Crvene Zvezde i Partizana u obezbeđivanje prestoničkih splavova i noćnih klubova ne samo da postoje brojni dokazi i navodi u medijima, nego se o tome razgovara i među gostima najposećenijih klubova na vodi. Prema tim pričama i izveštajima, na vratima splava „Fristajler” nalaze se pripadnici formacije „Alkatraz”, koji podržavaju Partizan, dok, na drugoj strani, nezvanične informacije ukazuju na to da ulaz u obližnju kafanu „Brodarac” nadgledaju navijači Crvene zvezde.

O tome čijom se „teritorijom” smatraju ostale kapije najposećenijih klubova na vodi za sada se samo spekuliše, ali je izvesno da je u toku prošle i ove godine zabeleženo nekoliko obračuna vatrenim oružjem i brutalnih tuča ispred u blizini nekih od ovih mesta.

Izvori iz policije u više medija jednoglasni su da je reč o borbi za prevlast između određenih grupa koje se pojavljuju na stadionima i da to nije samo obračun oko toga ko će raditi poslove obezbeđenja, nego i „rat” kako bi se došlo do preimućstva u drugim kriminalnim poslovima, poput dilovanja droge.

Među „najsvežijim” događajima koji su u javnosti izazvali ovakve komentare jeste i pucnjava ispred splava „Fristajler” početkom juna ove godine, koja je,samo dan ranije,najavljena čak i u medijima, ali nije sprečena, pa je sledeći izveštaj bio o trojici povređenih u ovakvom okršaju.

Samo nedelju dana pre toga, u incidentu na „Brodarcu” ranjen je Uroš Avramović (29), jedan od vođa „Delija”, koji je na čelu grupe pristalica Crvene zvezde pod nazivom „Hijene”. Bez obzira na to što je slučaj povezivan s drugim obračunima, kasnijom istragom je utvrđeno da je Avramović pod dejstvom alkohola pucao i pogodio miksetu muzike na „Brodarcu”, posle čega ga je obezbeđenje savladalo, otelo mu pištolj i njegovim oružjem ga pogodilo s dva hica.

Uprkos tome što su se samo početkom juna odigrali ovakvi incidenti, u obezbeđenju splavova tada ništa nije menjano, i mesec i po dana nakon toga na smrt je pretučen Fedor Frimerman, koji, po tvrdnjama njegove porodice, svedoka i prijatelja, očigledno nije imao veze s prethodnim pucnjavama, niti je često posećivao noćne klubove na vodi.

--------------------------------------------------------------------------

Vozni park gostiju

Veliki vozni park kojim posetioci novobeogradskih splavova uzvodno od Savskog mosta stižu na zabavu na ovdašnje splavove ubedljivo premašuje kapacitete javnih površina na Starom sajmištu, pa su mnogi gosti prinuđeni da svoje automobile ostavljaju po mračnim ćoškovima u blizini. Ali postoji i obezbeđenje parkinga koje „na crno” nudi sigurno mesto za četvorotočkaše.

Pojedini žitelji ovog kraja vlasnicima vozila garantuju da će njihovi automobili biti na sigurnom i da će motriti na njih, ako im ostave „koji dinar”. Za ovakvu uslugu ne postoji precizna tarifa, već koliko ko novca ostavi, a obično je reč o sumama od 100 do 300 dinara. Na jednoj od tih lokacija primetili smo i dečaka koji je, po slobodnoj proceni, star oko deset godina, dok je, u žutom saobraćajnom svetlećem prsluku, pokazivao jednom od vozača gde da stane.

– Kume, evo ovde mesta – pozivao je uporno muškarca za volanom.

--------------------------------------------------------------------------

Cena „visokog sedenja”

Da bi se neko za jedno veče našao na spisku s rezervacijama za separe ili barem „visoko sedenje”, na većini najpopularnijih splavova potrebno je da izdvoji minimalno četvrtinu prosečne srpske plate.

– Najmanja suma koja je neophodna u prostoru koji se naziva „visoko sedenje”, s barskim stolicama, iznosi 10.000 dinara. Tu obično bude mesta za četvoro ili petoro ljudi, a sam upis se formalno ne plaća, ali su gosti u obavezi da naruče jednu flašu domaćeg ili stranog žestokog pića. Negde je taj uslov i veći, pa ovo mesto za više osoba može koštati i do 20 hiljada dinara – svedoči jedan od zaposlenih na prijemu rezervacija za najpoznatije splavove.

U elitnom delu ovih klubova – separeima, cene su i veće, pa je tako potrebno pripremiti bar 20.000 dinara, a negde i 30.000, a taj prostor predviđen je za četiri do deset osoba.

– Za to se ponegde za sto donose dve, a negde tri flaše domaće ili strane „žestine”. Za razliku od separea i „visokog sedenja”, mesta za barskim stolovima za kojima se stoji uglavnom se ne naplaćuju, ali se u udarnim terminima u nekim lokalima i za to traži novac – dodaje sagovornik zadužen za rezervacije.