Grci plešu da zaborave svakodnevnicu

Od našeg dopisnika

Atina – Izreka kaže da se igrom  razgone brige i nezadovoljstvo. Možda je zato na ulicama Atine sve više igrača, takozvanih svingera i tangerosa. Okupljaju se na trgovima da bi se uz zvuke muzike prepustili raspoloženju – drugačijem od teške svakodnevice.

„Sadašnja ekonomska kriza doprinela je popularnosti svinga među Grcima, iako je taj američki ples sasvim drugačiji od uobičajenih plesova ovog podneblja”, kaže instruktorka plesa Amalija Papadopulu. Ona dodaje da su amateriski skupovi i takmičenja besplatni, pa se ljudi u sve većem broju okupljaju na gradskim trgovima da bi plesali, zaboravili probleme svakodnevnice.

U plesnim školama, koje su poslednjih godina postale popularne u Grčkoj,  neretko se ističe da je donedavno kurseve pohađalo samo po nekoliko učenika. Danas je odziv drugačiji – daleko brojniji.

Josefina Janakopulu, rukovodilac jedne od vodećih plesnih škola Atine kaže, primera radi, da je pre nekih pet godina malo ko u Grčkoj znao za sving. Pri tom hvali ovaj ples u ritmu džeza i bip-bopa ili roken-rola. Kaže da on podstiče optimizam i dobro raspoloženje među plesnim parovima. Josefina Janakopulu takođe se priseća da je do nedavno davala časove za najviše osam učenika. Danas je posećuju desetine plesača koji žele da igraju u ritmu ove muzike.

U atinskim školama plesa povlače se paralele između rasta popularnosti svinga, svojevremeno u Americi i danas u Grčkoj. Pojava svinga u SAD, naime, poklapa se sa teškim vremenima u Americi, poput „Velike depresije”, odnosno ekonomske krize tridesetih godina prošlog veka, ali i sa peridom trajanja Drugog svetskog rata. Atinjani iz ovih činjenica izvlače zaključak da je situacija u kojoj se nacija obrela jedan od razloga što sve više Grka traži razbibrigu u plesnom ritmu.

Od pre nekoliko godina, u Atini naglo raste broj klubova u kojima se igra tango. Istovremeno, sve je više gradskih trgova na kojim se jednom nedeljno okupljaju „tangerosi“.

U istorijskom centru Atine, u blizini Monastirakija, na primer, strani turisti sa interesovanjem posmatraju plesne skupove. Među njima ima takođe ljubiteljatanga, a neki od njih su izjavili da su se prethodno informisali preko interneta gde se i kada se u gradu održavaju milonge – skupovi na kojima se igra tango.

Inače, turista je sve više. Samo u junu, dohodak od ove grane privrede uvećao se za 21 odsto i iznosio je do tog datuma 1,59 milijardi evra. Postaje sve izvesnije da bi očekivanja ugostitelja mogla da se ispune i da će ova godina postati najuspešnija u turističkoj epohi.

Očekivanja Grka su da bi celokupna privreda mogla da živne, zahvaljujući turizmu. Tako ministar finansija Janis Sturnaras kaže „ukoliko porast broja turista bude zabeležen i u septembru, moglo bi se dogoditi da ukupni privredni pokazatelji postanu bolji, da se smanji recesija.“

Ugostitelji i turoperatori, naravno, zadovoljno trljaju ruke. Da li će na kraju turističke sezone i dalje biti zadovoljni, moglo bi da zavisi – od poreske uprave. Grčka vlada je, naime, nedavno saopštila da su vlasnici turističkih objekata, pre svega onih na ostrvima, najveće neplatiše poreza. Pod pritiskom evropskih poverilaca, vlada namerava da se razračuna sa tom pojavom.                                  

Navodno, na ostrvima Amorgos, Paksi i Simi ne postoji nijedan restoran ili klub koji nije pokušao da izbegne plaćanje poreza. Slično je na Santoriniju gde se broj poreskih dužnika među ugostiteljima procenjuje na 96 odsto. Na Eviji, Rodosu, Mikonosu i na Kritu registrovano je više od 80 procenata „neplatiša“. Situacija je nešto bolja na kopnu. U Atini i okolini, na primer, „samo” polovina obveznika izbegava da plati porez.