Kenija otpisuje Haški sud

Državni parlament Kenije sastaje se danas po hitnom postupku da razmotri samo jednu temu – dalje članstvo te zemlje u radu Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu. Povod za izjašnjavanja 349 poslanika jesu najavljena suđenja predsedniku države Uhuru Kenijati i njegovom zameniku Vilijamu Ratu. Dvojica lidera Kenije su optužena u Hagu da su, nakon prethodnih državnih izbora 2007. godine, bili glavni podstrekači krvavih nemira, te da su odgovorni za niz zločina protiv čovečnosti.

Na izborima 2007. godine, Kenijata i Rato, obojica u kabinetu ondašnjeg predsednika Mvai Kibakija, bili su istovremeno i ostrašćeni politički protivnici.

Nakon objave rezultata izbora početkom 2008. godine, u talasu nasilja među rivalskim strankama i plemenima u Keniji je poginulo više od 1.200 ljudi, dok je više od 600.000 nasilno raseljeno.

Postizborni haos utihnuo je nakon posredničke misije Kofija Anana, bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Po Ananovom planu, osporeni pobednik izbora Mvai Kibaki ostao je šef države, dok je za glavnog rivala Raila Odingu osmišljeno mesto predsednika vlade.

Keniji je istovremeno naloženo da formira državnu komisiju koja će imenovati vinovnike političkog nasilja i pokrenuti postupak protiv njih. Potonji neuspeh te komisije da vinovnike izvede pred domaći sud, odveo je slučaj „kenijskih izbora” u ruke Luisa Moreno Okampa, tadašnjeg glavnog tužioca MKS-a u Hagu. Okampo je podigao optužnicu protiv dvojice političara Uhuru Kenijate i Vilijama Rata, kao i jednog novinara, pri čemu su u Hagu počele pripremne radnje za sudski proces.

Kenijata i Rato su disciplinovano sarađivali sa Hagom sve do poslednjih izbora u martu 2013. godine. Osim što su se pripremali za haška ročišta, Kenijata i Rato su u međuvremenu oformili političku koaliciju „Jubilej” i pobedili Raila Odingu. Tokom izborne kampanje, obojica su biračima isticali da je haški proces politička smicalica neokolonijalnih sila protiv nezavisne Kenije.

Nakon izbora u prvi mah su najavljivali da će ispoštovati obaveze prema MKS-u, ali su zahtevali da se proces nadalje odvija na afričkom tlu: u Keniji ili Tanzaniji.

MKS je odbio takav zahtev, a ročište Ratu zakazano je za 10. septembar, dok bi Kenijata trebalo da se pojavi u Hagu 12. novembra.

U znak podrške izabranim liderima, 84 poslanika državnog parlamenta već je najavilo da će sa Ratom otputovati u Hag da mu pruži „moralnu podršku”.

Niz svedoka postizbornog političkog nasilja u Keniji, nestalo je u međuvremenu, bez traga i vode se kao pokojnici, prenosi Bi-Bi-Si.

Istovremeno, vladajući politički establišment Kenije pokrenuo je veliku kampanju protiv MKS-a.

„Koalicija Jubilej više ne veruje u suverenitet Međunarodnog krivičnog suda, jer je podložan političkim manipulacijama i stoga nesposoban da donese nezavisne odluke. Želimo da Kenijci budu u istom košu sa milionima ljudi za koje MKS nije nadležan. Oko 80 odsto čovečanstva nije u članstvu MKS-a. Indija, Kina i SAD tek treba da potpišu pristupnu povelju Sudu”, ističe pred glasanje Aden Duale, vođa većinske koalicije u parlamentu Kenije.

Parlamentarna tema – bez presedana u istoriji Međunarodnog krivičnog suda od njegovog osnivanja 2002. godine – ima javnu podršku Afričke unije. Kontinentalna organizacija je na samitu u maju sastavila predlog rezolucije o istupanju tamošnjih članica iz MKS-a zbog isključivog bavljenja liderima i pobunjeničkih vođa sa afričkog tla.

„Međunarodni krivični sud u Hagu opsednut je Afrikancima iz rasističkih razloga”, ocenio je proletos Hailemarijam Desalenj, premijer Etiopije, domaćin sedišta AU.

Međutim, portparol MKS-a Fadi el Abdalah upozorio je ove sedmice da eventualni izlazak Kenije iz sastava Međunarodnog krivičnog suda, neće zaustaviti haška suđenja.