Vreme ne radi za Srbe

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 10. juna – U intervjuu banjalučkim "Nezavisnim novinama", direktor beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić je rekao da su Amerika i Evropska unija napisale novu verziju rezolucije o Kosovu i Metohiji, koja će se pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija naći u drugoj polovini ovog meseca.

Ako dođe do glasanja o rezoluciji, ocenio je on, "igra na ruski veto tog časa postaje vrlo ozbiljna i od ruskog veta neki bi imali korist, a neki štetu". Prema Janjićevim rečima korist bi imali Rusija i njen predsednik Vladimir Putin, jer bi on time "dokazao da je čvrst, da ne popušta, što bi ojačalo njegovu unutrašnju poziciju". Štetu bi imala Evropska unija, jer bi "ostala bez rezolucije koju smatra uslovom za preuzimanje misije na Kosovu i Metohiji". Zbog toga bi, tvrdi Janjić, "došlo do previranja unutar Evropske unije i to bi bila idealna situacija za Albance i njihove mentore da krenu u nasilje".

Štetu bi "i to veliku" imala i "srpska strana" jer bi, objasnio je Janjić, "najverovatnije došlo do nasilja, do povlačenja jednog dela Srba iz pokrajine".

"Nažalost, svi oni koji već godinu i po govore da vreme ne radi za Albance uverili bi se da vreme ne radi za Srbe", rekao je Janjić.

Na pitanje da li to znači da je Srbija u mat poziciji, on je odgovorio: "Mi bismo trebalo da se molimo Bogu i da učinimo sve što možemo da ne dođe do ruskog veta. I to je onaj poziv Putina koji neki ne žele da čuju, da ima osnova za kompromis, ali da treba raditi sa Beogradom. To znači da je Beograd taj koji bi trebalo da uradi nešto na dolaženju do kompromisa". Po Janjićevom mišljenju Beograd je pogrešio što je plan Martija Ahtisarija - koji je finski diplomata radio "s namerom da unapred ošteti Srbiju" - prerano proglasio propalim. Umesto toga, trebalo je tražiti da se razgovara o onim pitanjima o kojima se sa Ahtisarijem uopšte nije raspravljalo.

Prema njegovim rečima, vreme od razmatranja Ahtisarijevog predloga u Savetu bezbednosti Amerika je "odlično iskoristila" za disciplinovanje Evropske unije, tako da je "pre neki dan i Slovačka prihvatila rezoluciju".

Deo razgovora posvećen je stanju u Bosni i Hercegovini, u kojoj je kao osnovne probleme markirao unutrašnje uređenje Federacije BiH i politiku bošnjačkog člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića. Janjić je istakao da su bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun i međunarodna zajednica pogrešili kada su debalans između Republike Srpske i Federacije BiH pokušali da reše "tako što će sve centralizovati na nivou BiH". Bošnjačka strana, naveo je Janjić, "pokušava da izazove krizu u kojoj bi se dočepala apsolutne vlasti".

"Postoji i matrica po kojoj međunarodna zajednica deluje, a to je da uvek gledaju Bošnjake kao žrtve, što oni jesu bili u jednom trenutku, ali zanemaruju dve stvari: da sami Bošnjaci nisu našli zajednički jezik s Hrvatima i da su Hrvati, dobijajući dvojno državljanstvo, sve manje zainteresovani za situaciju u BiH", opomenuo je Janjić.

On je naglasio da sa Silajdžićem očekuje "novi prodor islamskog fundamentalizma" u BiH. Kao jedino rešenje za BiH Dušan Janjić vidi u ukidanju kantona u Federaciji BiH i "zabrani ekstremističkog delovanja".