Tragovi opranog keša

Tri stvari se ne mogu sakriti – kašalj, zaljubljenost i bogatstvo. U Srbiji se poslednjih godina naročito ne može sakriti bogatstvo. Način života može ukazati na sumnju da je neko „stekao” prljav novac i oprao ga, ali je u praksi vrlo teško to i dokazati, mada nije nemoguće. Niko nije gadljiv na novac, pa mnogi učestvuju u pranju, iako možda toga nisu ni svesni.

Ovako je o privrednom kriminalitetu govorio profesor Milan Škulić, predsednik Udruženja pravnika Srbije, na upravo završenom savetovanju sudija privrednih sudova na Zlatiboru. Privredni kriminalitet ugrožava vitalne interese države i njenih građana, jer narušava privredni sistem, a suzbijanje pranja novca je jedan od osnovnih uslova borbe protiv organizovanog privrednog kriminala, istakao je profesor.

– Banke, pošte, osiguravajuća društva, investicioni fondovi, preduzeća i drugi privredni subjekti dužni su da prijave sumnjive transakcije Upravi za suzbijanje pranja novca. Do saznanja se može doći i prijavama carinskih, inspekcijskih i poreskih organa, ali i saradnjom s Europolom i Interpolom – kaže dr Škulić.

Otkriva da je termin „pranje novca” nastao u novinarstvu, a prihvatili su ga i nauka i zakoni, jer tačno opisuje šta se događa s ilegalnim novcem koji, nakon niza transakcija, na kraju ciklusa pranja postaje čist. Pogrešno se veruje da je ovaj termin nastao u SAD u doba prohibicije, kada su gangsteri novac zarađen proizvodnjom, krijumčarenjem i prodajom alkoholnih pića, prostitucijom i klađenjem prikazivali kao profit ostvaren u lancu svojih perionica, koje su im služile kao paravan.

Programe za pranje najčešće aktiviraju bankari, koji će iz bubnja uzeti deo čistog keša, najčešće bez ikakvih tragova fleka.

– Tragovi se mogu pronaći kada se tok pranja prati unazad. Perači su veoma inteligentni i snalažljivi, teže što većem broju transakcija i stalno usavršavaju tehnike i metode pranja. U masi svakodnevnih novčanih transakcija nije lako uočiti one koje su sumnjive. Priznanice o zameni valute, brokerske potvrde, priznanice od telefonskog transfera novca, bankarski ili poštanski nalozi za isplatu novca, potvrde o posedovanju sefova u bankama mogu biti korisni dokumenti za otkrivanje tragova i prikupljanje dokaza. Često se pojavljuju i „dvostruke fakture” i falsifikovana dokumentacija – kaže profesor.

Tokom procesa pranja osnivaju se takozvane „fantom” firme koje prave lažne fakture za prodaju robe na crnom tržištu. Otvaraju se kafići, restorani, butici, galerije, menjačnice, hoteli, kockarnice, sportske hale, benzinske pumpe, jer se na taj način prljavi novac postepeno meša s čistim, pa se obe vrste prihoda zajedno uplaćuju na bankovni račun, s kojeg se dalje kupuju firme koje su u finansijskim teškoćama. Tako nastaju takozvani „bojler” računi ovakvih firmi, koji imaju „protočnu” funkciju, objašnjava profesor, a kada se nelegalno stečeni novac konačno plasira u legalne finansijske tokove – najčešće se koristi za kupovinu nekretnina.

– Tokovi prljavog novca prikrivaju se i prebacivanjem novca na račune raznih drugih banaka i finansijskih ustanova širom sveta, čime se otežava otkrivanje i ulaženje u trag prvobitnoj „lokaciji” na kojoj je novac prethodno bio deponovan. Služba UN za kontrolu droge i prevenciju kriminaliteta napravila je listu najvažnijih „finansijskih rajeva”, poznatih po pranju novca. Reč je o malim državama, uglavnom ostrvskim, koje su na listi raspoređene po geografskim zonama – Karibi, Afrika i Indijski okean, Azija, Pacifik i Srednji istok i Evropa – kaže dr Škulić.

To su države u kojima banke ne proveravaju poreklo uloženog novca, a takse na finansijske transakcije ne postoje ili su vrlo male. Takve lokacije na karti Evrope su Andora, Kipar, Gibraltar, ostrvo Džersi u Lamanšu, Irska, Lihtenštajn, Luksemburg, Madeira, Malta, Monako i Švajcarska.

– Masovna zamena valuta, do koje je došlo zahvaljujući uvođenju evra, bila je idealna prilika za istovremeno masovno pranje novca. Finansijska tržišta na kojima postoji glad za devizama i svežim novčanim kapitalom takođe su veoma pogodno tlo. Kada je o našoj zemlji reč, postupak masovne privatizacije bio je i ostao „bogomdana” prilika za raznovrsne forme pranja novca – kaže profesor Škulić.

Iako u našim sudovima nema mnogo predmeta s krivičnim delom pranja novca, neki slučajevi iz dosadašnje prakse otkrili su lepezu načina izvršenja, a pokazalo se i da istrage nekih drugih krivičnih dela dovode do saznanja o pranju novca.

– Reč je o kriminalu koji se odvija u dužem vremenskom periodu. Kontinuiranost je istaknuto obeležje privrednog kriminaliteta, pa učinioci vremenom postaju neoprezni i opušteni, a pohlepa im ne dopušta da odole izazovu, pa nastavljaju sa kriminalnim aktivnostima i posle prvog nelegalnog sticanja koristi. Zato i mogućnost otkrivanja često zavisi od pozicije učinioca u određenom privrednom subjektu. Efikasnije otkrivanje i dokazivanje po pravilu je moguće tek nakon smenjivanja tog lica ili njegovog prelaska na drugu funkciju – kaže dr Milan Škulić.

Tamna brojka je ipak velika, jer se često ne može dokazati celokupna kriminalna aktivnost, pa se obično traži neka slaba tačka koja je „isplivala” iz vode za pranje prljavog keša. Tako je Al Kapone bio osuđen samo zbog utaje poreza, jer se jedino to moglo dokazati.