Sve je moglo biti drugačije

Brazil je za Srbiju zauvek izgubljen san, ali poruke iz ovih kvalifikacija moraju što pre da se izvuku i iskoriste za bolje sutra. Dok su najbolje evropske reprezentacije usredsređene na završne borbe za brazilsku vizu, dotle su naši fudbaleri već posle utakmice s Hrvatskom okrenuti ka novom cilju – Evropskom prvenstvu u Francuskoj 2016.

Evidentno je da mlada i još uvek neuobličena ekipa, koju je u maju prošle godine preuzeo Siniša Mihajlović, još uvek sazreva. Remi sa Hrvatskom i pobeda u Kardifu pokazuju da imamo potencijal. Ali, ključno je pitanje zašto smo se tako kasno „probudili”? Da li je sve moglo da bude drugačije, zašto je napravljeno tako mnogo grešaka…

Posle duela s Makedonijom, 15. oktobra, uslediće analiza. Na dnevnom redu naći će se poverenje aktuelnom rukovodstvu FSS, ocenjivaće se i selektorov rad.

– Mnogo puta do sada sam govorio da ova generacija fudbalera ima odličnu perspektivu. Mladi su i željni dokazivanja, ali, šta to vredi kada ljudi u Srbiji nemaju strpljenja. Zna se ko može da odlučuje o mom radu, kome sam direktno odgovoran, kada za to dođe vreme spreman sam da podnesem račun – kaže Siniša Mihajlović, koji među mnogim fudbalskim poslenicima ponovo dobija određenu naklonost, kao i na početku kvalifikacija.

Igra a posebno rezultat protiv Velsa (3:0) potvrđuju da smo uz malo više mudrosti mogli i bolje da prođemo u grupi. U Kardifu je sve funkcionisalo na najbolji način, najbolju partiju pružio je prvotimac Mančester sitija Aleksandar Koalrov.

– Uspeli smo da odgovorimo na psihološkom planu i zbog toga sam srećan. Naša reprezentacija polako sazreva, igramo bolje i sigurnije. Sada, moramo da ostanemo mirni i mudri, jer vrlo brzo će doći nove kvalifikacije.

Jasno je posle dvomeča s Velšanima da nam njihov stil igre najviše odgovara. Srbija je za 180 minuta uspela da im da čak devet golova.

– Bolje da smo te golove rasporedili na više mečeva – kaže u šali Kolarov, koji se ponovo vraća u odličnu formu, što svakako može samo da raduje trenera Sitija Manuela Pelegrinija.

Dugo je Mihajlović lutao, gotovo do kraja kvalifikacija. Reklo bi se – predugo. Mnogo vremena mu je trebalo da shvati da neki igrači ne zaslužuju poziv, da pojedinci moraju da imaju mesto u najboljoj postavi, a najbolji primer za to je Nemanja Matić. Još da je u ekipi bio Adem Ljajić, o čijim igračkim bruji čitava Italija. Mnogo bolje je mogao da se „iskoristi” i sjajni Miralem Sulejmani, Neven Subotić, ali i neki drugi.

– Teško je što rezultatski nismo uspeli, što gledamo u leđa i Belgijancima i Hrvatima, ali, Srbija se od prošle nedelje okrenula novim kvalifikacijama. Verujem da ćemo u Francuskoj imati zapaženiju ulogu – optimista je brzonogi Lazar Marković.

Sada je na rukovodstvu FSS da se opredeli za novi put, jer svaka nova greška duplo skuplje bi nas koštala. Posebno ako nas ne bi bilo kroz tri godine u Francuskoj.

Šta će biti s Mihajlovićem? Hoće li ostati selektor ili će mu biti dozvoljeno da krene u novu fudbalsku avanturu? Od toga, bez sumnje, zavise i naši naredni ciljevi.