Све је могло бити другачије

Бразил је за Србију заувек изгубљен сан, али поруке из ових квалификација морају што пре да се извуку и искористе за боље сутра. Док су најбоље европске репрезентације усредсређене на завршне борбе за бразилску визу, дотле су наши фудбалери већ после утакмице с Хрватском окренути ка новом циљу – Европском првенству у Француској 2016.

Евидентно је да млада и још увек неуобличена екипа, коју је у мају прошле године преузео Синиша Михајловић, још увек сазрева. Реми са Хрватском и победа у Кардифу показују да имамо потенцијал. Али, кључно је питање зашто смо се тако касно „пробудили”? Да ли је све могло да буде другачије, зашто је направљено тако много грешака…

После дуела с Македонијом, 15. октобра, уследиће анализа. На дневном реду наћи ће се поверење актуелном руководству ФСС, оцењиваће се и селекторов рад.

– Много пута до сада сам говорио да ова генерација фудбалера има одличну перспективу. Млади су и жељни доказивања, али, шта то вреди када људи у Србији немају стрпљења. Зна се ко може да одлучује о мом раду, коме сам директно одговоран, када за то дође време спреман сам да поднесем рачун – каже Синиша Михајловић, који међу многим фудбалским посленицима поново добија одређену наклоност, као и на почетку квалификација.

Игра а посебно резултат против Велса (3:0) потврђују да смо уз мало више мудрости могли и боље да прођемо у групи. У Кардифу је све функционисало на најбољи начин, најбољу партију пружио је првотимац Манчестер ситија Александар Коалров.

– Успели смо да одговоримо на психолошком плану и због тога сам срећан. Наша репрезентација полако сазрева, играмо боље и сигурније. Сада, морамо да останемо мирни и мудри, јер врло брзо ће доћи нове квалификације.

Јасно је после двомеча с Велшанима да нам њихов стил игре највише одговара. Србија је за 180 минута успела да им да чак девет голова.

– Боље да смо те голове распоредили на више мечева – каже у шали Коларов, који се поново враћа у одличну форму, што свакако може само да радује тренера Ситија Мануела Пелегринија.

Дуго је Михајловић лутао, готово до краја квалификација. Рекло би се – предуго. Много времена му је требало да схвати да неки играчи не заслужују позив, да појединци морају да имају место у најбољој постави, а најбољи пример за то је Немања Матић. Још да је у екипи био Адем Љајић, о чијим играчким бруји читава Италија. Много боље је могао да се „искористи” и сјајни Миралем Сулејмани, Невен Суботић, али и неки други.

– Тешко је што резултатски нисмо успели, што гледамо у леђа и Белгијанцима и Хрватима, али, Србија се од прошле недеље окренула новим квалификацијама. Верујем да ћемо у Француској имати запаженију улогу – оптимиста је брзоноги Лазар Марковић.

Сада је на руководству ФСС да се определи за нови пут, јер свака нова грешка дупло скупље би нас коштала. Посебно ако нас не би било кроз три године у Француској.

Шта ће бити с Михајловићем? Хоће ли остати селектор или ће му бити дозвољено да крене у нову фудбалску авантуру? Од тога, без сумње, зависе и наши наредни циљеви.