Beogradsko hotelijerstvo slavi 170. rođendan

Uvid u vek i sedam decenija dugu tradiciju hotelijerstva u prestonici moći će da steknu svi sugrađani koji obiđu izložbu „Hoteli u Beogradu (1843–2013). Od sutra do 10. oktobra u Galeriji Kuće legata u Knez Mihailovoj 46 biće predstavljeno šezdesetak ovakvih – bivših i sadašnjih – objekata na fotografijama, razglednicama i arhitektonskim planovima iz fonda Muzeja grada Beograda.

Posetioci će moći da spoznaju i modernizacijski značaj ove ugostiteljske branše za srpsko društvo, kaže

– Hoteli su išli ukorak sa svetskom arhitekturom dok su ostala zdanja u Beogradu po tom pitanju kaskala desetak godina za planetarnim trendovima. I nadležni su za to imali sluha, pa je tako beogradska opština u 19. veku davala prvenstvo izgradnji ovakvih objekata blizu prometnih tački poput Železničke stanice i pristaništa – navodi Ivan R. Marković, jedan od autora postavke,  koji je i predsednik Udruženja istoričara arhitekture i arhitekata „Distrikt 6”, koje je zajedno sa Kućom legata organizator izložbe.

U 19. i prvoj polovini 20. veka hoteli su bili i stecišta kulturnog, društvenog, privrednog i političkog života prestonice. U njima su, kao i u kafanama, osnivane političke stranke i razna udruženja, održavani politički, naučni i strukovni skupovi, koncerti ozbiljne i popularne muzike, pozorišne i bioskopske predstave, osnivane su banke, berze, osiguravajuća društva, lekarske ordinacije, trgovinske i zanatske radnje...

Ni posle 1945. oni nisu izgubili značaj.

– Od završetka Drugog svetskog rata stambena i poslovna zdanja se preinačavaju u hotele, ali zato pravi procvat hotelijerstva dolazi uoči prvog samita Pokreta nesvrstanih zemalja 1961. u Beogradu. Ekspanzija hotela ni do danas nije stala jer je usred inflacije izgrađen „Hajat”. Poslednjih godina, najnoviji beogradski hoteli dobijaju najprestižnija regionalna i svetska priznanja, a neke od njih projektovale su svetski priznate arhitekte poput Borisa Podreke – zaključuje Marković.

Prva konačišta u prestonici su se pojavila u srednjem veku pri manastirskim kompleksima smeštenim uz puteve, a u tursko vreme podizani su hanovi i karavansaraji, koji su bili stecište celokupnog društvenog života grada. Ali, sve dok 1843. nije podignut prvi pravi beogradski hotel „Kod jelena”, evropski putnici koji su dolazili u Beograd odsedali su u Zemunu, nezadovoljni uslovima smeštaja u turskim konacima, navode organizatori u katalogu izložbe.

----------------------------------------------

Postavka u četiri sale Galerije Kuće legata

Prva sala – 19 hotela koji više ne postoje („Kod jelena”, „Bosna”, „Opera”...)

Druga sala – 11 hotelskih zdanja koji i danas postoje kao zdanja, ali više ili zasad ne služe toj nameni (zgrada „Radio Beograda”, „Splendid”, „Jugoslavija”...)

Treća sala – 15 hotela izgrađenih u prvoj polovini 20. veka („Moskva”, „Rojal”, „Bristol”...)

Četvrta sala – 19 hotela podignutih od 1946 do 2013.

----------------------------------------------

„Kod jelena” – nulta tačka

Adresa na kojoj će biti upriličena postavka kao da nije slučajno odabrana, jer je upravo knez Mihailo Obrenović bio donator sredstava za prvi beogradski hotel „Kod jelena”, čija izgradnja 1843. predstavlja hronološku nultu tačku od koje će krenuti izložba. U ovom zdanju, podignutom između ulica Kralja Petra, Čubrine Ivan Begove i Gračaničke, nalazila se i prva pošta i uprava železnica, ali i jedna od najpoznatijih pivnica, kaže Ivan R. Marković.

– Tamo se i sam knez Mihailo rado odmetao od svojih telohranitelja i svraćao sa dvora da popije češko pivo – kaže Marković.

Zgradu nastalu na temeljima Cincar hana, koja je tada bila najviša u prestonici, projektovali su Anton Kverfeld, najverovatnije sin Fridriha Adama Kverfelda, projektanta Saborne crkve, i njegov partner Franc Dobi.

Deceniju kasnije, ime mu je promenjeno u „Staro zdanje”. Hotel je preživeo i požar 1849. godine, posle kojeg je obnovljen i sve do 1903. je imao istu namenu dok ga Natalija Obrenović nije prodala državi. Među njegovim gostima bili su Anastas Jovanović, Ilija Garašanin, Ljubomir Nenadović... Zdanje je srušeno 1952, kaže Marković, a na istoj lokaciji podignut je blok zgrada.