Slavlje uspelo, mladoženja nije došao

Niš – Jedinstveno testiranje mladih lekara za prijem u radni odnos u Kliničkom centru u Nišu pokazalo je da su mnogi od kandidata veoma malo stručno potkovani i bez potrebnog znanja. Do ove konstatacije došlo se posle objavljivanja preliminarnih rezultata provere kandidata i posebno se odnosi na decu čiji su roditelji zaposleni u samom centru i drugim niškim zdravstvenim ustanovama, na Medicinskom fakultetu ili na funkcijama u gradu. Iako su imali sve desetke u indeksu, iako su završavali studije u roku, „mamini i tatini sinovi” obrukali su se na testu i morali su da se zadovolje krajnjim začeljem na rang-listi.

Javnom testu u KC Niš podvrgnuto 170 mladih lekara prijavljenih na javni konkurs. Svaki kandidat javno je, pred komisijom u kojoj su bili profesori s Medicinskog fakulteta i centra, izvlačio listu s pitanjima. Trebalo je odgovoriti na 20 pitanja, što je, ako se tačno odgovori na sva, kandidatima donosilo 40 bodova. Po završetku testiranja, osim profesora iz komisije, radove su pregledali i zvanični predstavnici kandidata, koje su učesnici konkursa sami izabrali i koji su svojim potpisima potvrdili regularnost sprovedene provere znanja.

A celokupna provera znanja – od prozivke kandidata, preko izvlačenja pitanja i izrade testa, do pregleda radova, snimljena je kamerama.

Objavljeni rezultati, činjenica je, opravdali su odluku generalnog direktora KC Niš prof. dr Zorana Radovanovića da se javnim testiranjem znanja sprovede originalan način prijema novih lekara. On je time ispunio i obećanje „da će javnom proverom znanja kandidata skinuti anatemu kako se u Kliničkom centru zapošljavaju samo dece lekara, profesora i drugih radnika i, naravno, da će se sprečiti svaki nepotizam, a korupcija saseći u korenu”.

Devet mladih lekara uskoro će, odmah posle objavljivanja zvaničnih rezultata, zasnovati radni odnos s KC Niš, rekao nam je prof. dr Radovanović. I počeće da rade. Žalbe se ne očekuju!

Među onima koji su pokazali vrhunsko i znanje „bez greške” na testu i koji su imali visok prosek na studijama (prosek devet prvoplasiranih je 9,91) samo dva kandidata imaju „dodirne tačke” sa zdravstvom i KC Niš i fakultetom – jednom od njih otac je zaista profesor na Medicinskom fakultetu i lekar u niškom centru, a drugom je otac lekar, ali u Niškoj Banji. Ostalih sedam te „dodirne tačke” nemaju, oni su uz reda dece „običnih ljudi, radnika i seljaka”, koji su učili i učenjem stekli znanje.

Daleko ispod njih i još tridesetak kandidata, koji su kao i prvih devet tačno odgovorili na sva pitanja iz javnog testa, ostali su „mamini i tatini” sinovi za koje se otvoreno priča da su se „prošetali” kroz studije i da je, zahvaljujući tome što su im roditelji zaposleni na fakultetu ili u Kliničkom centru, bilo dovoljno da se samo pojave, a možda čak ni to, na ispitu i da dobijaju desetke.

Danas, posle objavljenih rezultata testiranja, ovo nisu samo prazne priče i pretpostavke, to je istina – s prosečnom ocenom deset tokom studiranja jedan znatan broj lekara i kandidata na ovom konkursu nije izborio mesto ni u prvih sto na rang-listi. Jer, na testu su osvajali od 15 do 25 bodova. Nekoliko njih je čak i odustalo kada je videlo pitanja i „osvojilo” je po nula bodova!?!

Uzalud su, a i to je potvrđeno, pojedini roditelji kandidata, lekari u centru, profesori na fakultetu ili gradski funkcioneri još pre više od mesec i po dana, odmah posle objavljivanja konkursa, unapred organizovali velike kafanske i hotelske proslave i slavili zaposlenje svoje „genijalne dece” s desetkama u indeksu. Jer za njih je, još tada, to bila „gotova stvar”.

Zato se u Nišu sada govori kako su ta i takva unapred organizovana slavlja bila džabe. Za posao je bilo potrebno znanje koje nije moglo da se stekne „šetnjom” kroz studije. A i testove nisu mogli da rade mame i tate, prijatelji, kumovi ili rođaci.