Naslednika asova ni na vidiku

Od našeg specijalnog izveštača

Ljubljana– Evropsko prvenstvo u Sloveniji ulazi u završnicu i već su mahom poznati svi učesnici četvrtfinala. Borba za medalje i šest mesta koja vode dogodine na Svetsko prvenstvo u Španiju biće izuzetno zanimljiva, a nadamo se da će i naša podmlađena reprezentacija bez obzira na dosadašnje slabe igre uzeti jednu od značajnih uloga.

Kako se zbog promenljivih igara mnogih selekcija u kladionicama iz dana u dan štancuju nove šampionske kvote, tako i nadmetanje za najkorisnijeg igrača „eurobasketa“ dobija sve više na dramatičnosti, a i izbor se sužava. Prva seča kvaliteta dogodila se još pred početak pripremnog perioda, kada su otkaze udelili Novicki, Navaro, Pau Gasol, Dijamantidis, Kirilenko, Peković, Barnjani i Noa. To je značajno uticalo na igru i potencijal njihovih reprezentacija, ali i umanjilo užitak košarkaškim sladokuscima, koji se sa setom sećaju vremena kada je evropska košarka ključala od asova. Tako, „eurobasket“ u Grčkoj 1995. još dugo neće biti prevaziđen po broju i kvalitetu zvezdi, a samo u tri selekcije koje su osvojile medalje bilo ih je sijaset. Divac, Đorđević, Danilović, Paspalj, Bodiroga, Sabonis, Marčuljonis, Kukoč, Rađa...

Najveće izglede da u Sloveniji postane 38. evropski velikan, ima Toni Parker (18,3 p, 3,7 as). Sjajni plejmejker nosi oreol mega zvezde i u okvirima NBA, ali verovatno bi dao sva tri šampionska prstena sa „mamuzama“, za zlatnu medalju koju Francuska nikad nije osvojila. To naravno nije uslov da bi bio proglašen za najboljeg, mada dosadašnja praksa pokazuje da su MVP zvanje uglavnom dobijali lideri šampioskih timova. U poslednjih deset izdanja „eurobasketa“, izuzeci su bili Marčuljonis u Atini 1995. i Novicki, 2005. u Beogradu, čiji timovi su stajali na drugom stepeniku.

Ako je suditi po učinku i uticaju na tim, Parkeru je uz rame bek selekcije domaćina Goran Dragić (17 p, 3,6 sk, 5 as). Momak koji igra kao da je uključen na struju, podigao je toliko kvalitet svoje selekcije i mobilisao čitavu Sloveniju, da je najbliži epitetu – čovek tim. Listu glavnih kandidata zaključuju dvojica lidera španske reprezentacije, krilo Rudi Fernandez (12 p, 4,4 sk, 2 as) i centar Mark Gasol (11, 1 p, 7,7 sk, 2 as). Ova selekcija po pravilu počinje da igra tek od četvrtfinala, tako da je i njihov dosadašnji učinak daleko od MVP zvanja.

Ono što se nije promenilo u evropskoj košarci je da spoljni igrači i u Sloveniji „drže banku“. Pored Gasola jedini dominantan centar je kapiten naše reprezentacije Nenad Krstić (16,3 p, 5,7 sk, 1,7 as). Ipak, potencijal mlade selekcije Srbije teško da će mu otvoriti put do najvećeg individualnog priznanja. Treći dugajlija koji bi mogao da se uključi u ovu priču je Jonas Valančiunas (8,7 p, 6, 6 sk). Poznavaoci litvanskih prilika kažu da je iz neke zabiti u Lijetuvos Ritas stigao u štrikanim čarapama, ali je već sa 20 leta zakucao na vrata NBA lige. Njegov tim je u usponu forme i ne bi bilo nikakvo iznenađenje da Valančiunas izbije u krupniji plan, kao i zemljak, američki đak Linas Kleiza (9 p, 4,1 sk), koji je bio najbolji strelac Evrolige i starter Toronta.

Znatno bolje statistike imaju vodeći hrvatski i italijanski strelci, krilo Bogdan Bogdanović (16,9 p, 4,7 sk) i krilni centar Luiđi Datome (14,4 p, 5,7 sk), ali veliko je pitanje i domet ovih selekcija. Bodanović je još sa 17 godina imao ugovor sa Realom, letos su se za njega otimali i NBA timovi (Bruklin najuporniji), ali ostao je u Fenerbačeu kako bi još nešto u košarci naučio od novog trenera - Željka Obradovića. Datome je je u Sloveniju stigao kao najkorisniji igrač italijanske lige (Virtus Roma) i trogodišnjim ugovorom sa Detroit Pistonsima. Potpuno je u reprezentaciji zasenio Belinelija koji ima zavidno NBA iskustvo i nametnuo kao lider.

U košarci je teško upoređivati igrače različitih generacija. Ipak, slika koju nam nudi EP u Sloveniji počinje da nestaje kada i pomislimo na pređašnje asove koji su dobili MVP priznanje. Koliko ih je samo bilo iz nekadašnje Jugoslavije. Od pionira, legendarnog Radivoja Koraća, Krešimira Ćosića jedinog u istoriji biranog dva puta, Dražena Dalipagića, Dražen Petrovića, Toni Kukoča, do Aleksandra Đorđevića i Predraga Stojakovića. Pravih naslednika, ni na vidiku...