Ensanov leteći ćilim

Novi Pazar – Ensan me poziva da zajedno sednemo na šareni ćilim, koji je rasprostro na zidu male tkačke radionice. Običan tepih s narodnim motivima, kakve viđamo po ruiniranim planinskim kućama na Pešteru, uskoro bi trebalo da – poleti. Ako Ensan protrlja čarobnu lampu i iz nje izleti debeli, logoreični duh i ponudi nam nekoliko kovčega s blagom, uz devojke iz harema kao avans, onda je ovo zaista novopazarska priča iz 1001 noći.

Stara radionica u maloj kući u Nadgradu ne podseća na hangar u kome pronalazač i tkač tepiha Ensan Salihagić projektuje svoje životno delo, misteriozni leteći objekat izrađen od pešterske vune i iscrtan motivima sandžačkih umetnika. Orijentalni deo Novog Pazara, po čijim se sokacima oseća miris svežih jutarnjih kifli, uskoro može postati svetska atrakcija za avanturiste, šeike, pilote amatere, kupce tepiha i posvećenike neidentifikovanih letećih objekata. Ako uskoro uočite NLO na nebu iznad Novog Pazara i Pešterske visoravni, ne pozivajte kontrolu leta, ne tražite od dežurnih za radarom da podižu ono malo remontovanih "migova" što nam je preostalo, jer letelica izrađena od specijalne vune je zapravo – prototip letećeg ćilima. I, naravno, služi u mirnodopske svrhe, odsek turizam.

Ali, njegov izumitelj, četrdesetšestogodišnji član Jedinstvenog udruženja pronalazača i inovatora, na čijoj se članskoj karti nalazi lik Nikole Tesle, rezignirano kaže da je njegov spektakularni projekat u zastoju.

– Da sam narkodiler, kriminalac, ili propalica, možda bih bio i uvažavan. A ovako, dok planiram izradu letećeg ćilima, stižu mi pozivi iz sudova, trpim pritiske da odustanem – priča komandant ćilimske flotile, budući glavni pilot i projektant identifikovanog letećeg objekta, "mejd in" Novi Pazar.

Ensan je od onih ljudi koji su, osim vizionarske "otkačenosti", istovremeno i patriote, pa bi želeo da projekat letećeg ćilima bude podržan od – srpske države.

Šta muči Ensana i kako mu je palo na pamet da razmišlja o tepihu koji leti i time rizikuje da ga smeste u onu retku kastu pronalazača koji su večno osuđeni da žive na tankoj liniji, između genija i šarlatana.

– Pre dve godine, dobio sam zlatnu medalju na sajmu inovacija u Pitsburgu. Moji čvorovani tepisi krase zgradu vlade Crne Gore i Arhiva Srbije. Za Amerikance sam utkao drvenog "Ujka Sema" u veliki tepih koji sam im isporučio. Dugo sam radio za firmu "Vojin Popović", koja je sada u stečaju. Radili su po mojim inovacijama i duguju mi 115.000 evra. Pošto nemaju toliko novaca, dali su mi plac na periferiji Novog Pazara, kao bednu kompenzaciju. Međutim, Trgovinski sud u Užicu vrši pritisak da vratim plac – priča konstruktor vunenog letećeg objekta, tražeći da, kao preduslov za njegovu priču o letećem ćilimu, naglasimo ogorčenost na pravosudni sistem koji nema razumevanja za kaprice jednog provincijskog pronalazača.

Dakle, vraćamo se na ćilim. Ensanu je sinula spajdermenska ideja dok je posmatrao titraje paukove mreže. Kako će leteći ćilim vibrirati na nebesima? Ukratko, sunčeva energija će napajati fotoćelije, biće tu i solarnih baterija, helijuma, i svakojakih čudesa...

Ensan ne želi da otkriva detalje tajnog projekta letećeg dvoseda, dimenzija dva sa tri i po metra, koji će putovati na visinama do – 500 metara! Ali, kakve su mere sigurnosti? Šta je garancija da se par sa ćilima neće preseliti u tajne Alahove odaje? Vazdušni dvosed će imati magnetne jastuke, a putnici će morati da na sebe navuku magnetne pantalone. To će biti dovoljno bezbedno – siguran je Ensan.

"Silazimo" sa običnog ćilima u Ensanovoj radionici. Leteći je još u fazi crteža. Prototip će koštati oko 100.000 evra i njegova izrada će trajati oko dve godine, kada se očekuje da prvi leteći ćilim nadleti Novi Pazar. Ili, možda velelepne hotele u Dubaiju, ako pronalazač izgubi strpljenje i proda svoj nacrt arapskim investitorima.

Ko će se na kraju domoći nacrta? Ensan, ipak, veruje da će projektanti naše lepše budućnosti uvideti genijalnost njegove vizije i izgraditi etnograd na Pešteru. To je, zapravo, pronalazačev san: novi aerodrom na Pešteru, hoteli sa pet zvezdica na najlepšim pašnjacima, u obliku džinovskih brvnara u kojima žive zaboravljeni stočari i, konačno, stotine ćilima koji nadleću futurističku naseobinu i iz vazduha posmatraju čuvene vašarske trke konja.

Možda bi Ensan mogao da razmisli o tome da projekat letećih ćilima ponudi gradskim vlastima Beograda i time gužvu sa zakrčenih velegradskih bulevara i uličica preseli u vazdušni prostor. Zamislite samo tu saobraćajnu idilu: polazite na posao pošto ste aktivirali "raketne motore" na ćilimu, nadlećete Ulicu kneza Miloša, Bulevar kralja Aleksandra, ili Terazije, a zatim se mirno prizemite, spakujete ćilim pod mišku i prepustite se lepoti obično, tranzicionog dana. Konačno, i taksisti bi mogli da se presele na nebo.