Evropa protiv jednostranih poteza

Ako u Savetu bezbednosti UN ne bude usvojena rezolucija na osnovu plana Martija Ahtisarija, to će samo usporiti, ali ne i zaustaviti nezavisnost Kosova, u privatnim razgovorima tvrde američke diplomate, uverene da bi njihovi saveznici u Evropi priznali deklaraciju o nezavisnosti koju bi donela skupština u Prištini. Bilateralnim priznanjima bi tako, smatraju oni, Kosovo jednog dana dobilo pravo da postane i član Ujedinjenih nacija.

Tom planu i najavi Vašingtona da će priznati nezavisnost srpske pokrajine usprotivila se Italija, čiji je ministar spoljnih poslova

Masimo d′Alema juče izjavio da treba nastaviti rad na traženju konsenzusa. U intervjuu za albansku televiziju "Njuz 24", D′Alema je ponovio da Italija podržava plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti, rekavši da taj plan nema alternativu. "Pre nego što se krene na ′Plan B′ za Kosovo – ka jednostranom nametanju odluka i scenarijima koji bi neizbežno izazvali sukobe, mislim da treba nastaviti rad na traženju konsenzusa", rekao je italijanski ministar, založivši se za veću ulogu Evropske unije, koja, rekao je, mora da nastupi "jednoglasno" u Savetu bezbednosti da bi njena kosovska misija dobila pravnu osnovu.

Da takve pravne osnove neće biti, odnosno da neće biti ukinuta Rezolucija 1244 kojom se garantuje celovitost Srbije, predviđaju i ruski zvaničnici, na čije se procene poziva moskovski "Komersant". Na Kosovu će u tom slučaju postojati dve vlasti – Unmik, koji će i dalje imati mandat, i albanska vlast "koja će proglasiti da preuzima pune ingerencije i da više neće trpeti kontrolore iz UN". "Evropska unija neće biti u stanju da pruži obećanu pomoć niti će preuzeti misiju od UN, jer stalno govori da će to uraditi samo ako postoji dozvola UN", prognozira "Komersant" i dodaje da bi ruskoj vlasti ta situacija odgovarala. "Time bi pokazala koliko Evropa zavisi od stava Moskve... To bi izazvalo i razdor u Evropi, jer nisu sve evropske zemlje ushićene nezavisnošću Kosova kao SAD. Francuska i Nemačka su za nezavisnost, dok Italija, Španija i Grčka nisu zagrejane za tu ideju. Moskvi bi koristilo da izazove neslaganje u EU", zaključak je ovog lista.

A američki državni podsekretar Nikolas Berns izjavio je posle prekjučerašnjeg sastanka "okrnjene" Kontakt grupe (bez Rusije) u Parizu da će narednih dana biti rađeno na tome da se dođe do rezolucije. "Nadamo se da će Srbija uperiti pogled ka EU i NATO-u, čiji punopravni član može da postane ako ispuni sve naše kriterijume. Ona treba da prevaziđe Kosovo pošto ga je izgubila još 1999. kada je Milošević pokušao da protera milion kosovskih Albanaca. Sat ne može da se vrati i zato je nezavisnost naš cilj, do kojeg verujem da ćemo doći", kaže Berns. On je prethodno, u ponedeljak u Atini, rekao da "11 od 15 članica Saveta bezbednosti želi da se glasa odmah" i da je Rusija "sasvim izolovana".

Francuska se, na drugoj strani, nada da će biti još razgovora u Savetu bezbednosti. U izjavi Tanjugu, portparol Ministarstva spoljnih poslova Žan-Batist Matej, rekao je da se zvanični Pariz nada da će predlog predsednika Nikole Sarkozija da rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije bude odloženo za šest meseci poslužiti kao osnova za nastavak dijaloga o tom pitanju u Savetu bezbednosti UN. Moskva, međutim, smatra da to što nije bila pozvana na sastanak Kontakt grupe u Parizu predstavlja pripremu za nezavisnost Kosova. To je neprihvatljivo, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i dodalo da je ponašanje pet ostalih članica ove neformalne organizacije "nespojivo sa deklarativnim izjavama partnera o spremnosti da se nastavi traženje kompromisa". "Za Rusiju je takav pristup neprihvatljiv. Čvrsto se zalažemo za nastavak pregovora Beograda i Prištine u cilju traženja kompromisa za status pokrajine. Samo takva varijanta može biti odobrena u Savetu bezbednosti UN", naveo je predstavnik ruskog ministarstva Mihail Kaminjin.

"Ako bude veta, najverovatniji ishod je jednostrano proglašenje nezavisnosti i ja očekujem da bi onda Vašington priznao Kosovo", kaže Stiven Sestanovič, stručnjak za EU iz Saveta za spoljnopolitičke odnose u Vašingtonu. "I većina zemalja EU bi uradila to isto, ali ne verujem da će EU kao kolektivno telo priznati Kosovo. To bi izgledalo čudno i stvorilo bi neke poteškoće", objašnjava Sestanovič za agenciju Frans pres.

Problem sa ovakvim planom je u tome što, dok je na snazi Rezolucija 1244, Ujedinjene nacije moraju da ponište svako proglašenje nezavisnosti, pa bi eventualna odluka parlamenta u Prištini bila ništava.

V. Radomirović

-----------------------------------------------------------

Protiv hegemonije

Podrška predsednika SAD Džordža Buša nezavisnosti Kosova je u funkciji "američke hegemonije" na Balkanu, jer celovita Srbija "ne bi bila poslušna" koliko to Amerika zahteva, napisao je komentator londonskog "Gardijana" Nil Klark. On se nada da Moskva neće popustiti. "Postavlja se pitanje da li jedna opasna zemlja koja globalno ne poštuje zakone, SAD Džordža Buša, ima pravo da iscrtava mapu sveta onako kako poželi... Za one koji veruju da je najveća nada za mir i napredak čovečanstva sputavanje američke moći, ključno je da po pitanju Kosova medved pokaže zube", smatra Klark.