Merkelova pred trećom pobedom

Kancelarka Angela Merkel je na dobrom putu da na današnjim saveznim parlamentarnim izborima obezbedi treći uzastopni mandat, ali je u neizvesnoj trci da očuva većinu svog centra desnice i tako izbegne Veliku koaliciju s rivalskim socijaldemokratama sa centra levice. Merkelova (59) bi novim trijumfom najmnogoljudniju i ekonomski najjaču državu Evropske unije vodila do 2017. i tako postala treći posleratni nemački lider – posle Konrada Adenauera i Helmuta Kola – sa tri kancelarska mandata.

Iako je izvesno da će vladajući stranački savez Hrišćansko- demokratske unije (CDU) i bavarske Hrišćansko- socijalne unije (CSU) osvojiti najviše glasova, sastav buduće – po svoj prilici koalicione vlade – daleko je od poznatog. Ako se dogodi da dosadašnji partner Merkelove, Slobodne demokrate (FDP), ne pređu cenzus od pet odsto, to bi kancelarku primoralo da traži nove partnere među manjim strankama, što bi slabilo koaliciju, ili bi morala da se okrene najvećem rivalu, socijaldemokratama (SPD) koje predvodi Per Štajnbrik.

Juče su glavni kandidati održali poslednje mitinge pokušavajući da se izbore za glasove oko 30 odsto neopredeljenih birača, od ukupno blizu 62 miliona koji imaju pravo da se na današnjem glasanju opredele za kandidate iz ukupno 34 stranke. Merkelova je govorila u Štralsundu, na Baltičkom moru, a Štajnbrik u Frankfurtu. Jirgen Tritin, kolider partije Zelenih, koja bi mogla da ima ulogu u nekoj vladajućoj koaliciji, na mitingu u Berlinu kritikovao je Merkelovu. Slobodne demokrate, čiji je lider Filip Resler a najpoznatiji član šef diplomatije Gvido Vestervele, pokušale su da na skupu u Štutgartu zaustave pad koji ih je od 15 odsto osvojenih glasova na izborima 2009. sada doveo na ivicu cenzusa.

Predviđanja svih šest velikih nemačkih agencija za istraživanje javnog mnjenja ukazuju na tesnu borbu. Moguća su minimalna odstupanja, tvrde stručnjaci, i ne bi trebalo da iznose više od dva odsto. U slučaju gubitka samo jednog procenta, vladajuća koalicija bi bila primorana da sastavi manjinsku vladu, što kao krajnju opciju zagovara „tvrdo krilo” demohrišćana predvođeno šefom parlamentarne frakcije u Bundestagu Folkerom Kauderom, ali ona nije po volji kancelarke Merkel. Takozvana tesna većina, ili pak manjinska vlada, moguća je samo pod uslovom da liberali premaše propisani cenzus za ulazak u Bundestag.

Sa druge strane, opozicija ne nastupa jedinstveno, pa je više nego izvesno da Merkelova neće biti u opasnosti da je prinude na odlazak u klupe opozicije. Najavljeni savezi rivala konzervativcima ne obuhvataju celokupnu opoziciju, a predizborna alternativa – savez SPD i Zelenih – bila bi nedovoljna za formiranje većinske vlade, ili za sastav manjinske vlade koju bi podržala autentična levica. SPD, kao najjača opoziciona stranka, mogao bi da osvoji između 25 i najviše 28 odsto glasova. Ostalim strankama – Zelenim, Levici i malim strankama – predskazuje se da će ukupno osvojiti manje od deset odsto biračke naklonosti.

Teoretski, Merkelova bi mogla da bira između tri koaliciona partnera. Pored liberala, kao starog saveznika, moguć bi bio savez sa Zelenima, ili dvotrećinska većina u parlamentu u okviru tzv. Velike koalicije sa socijaldemokratama. Prema nezvaničnim izjavama istaknutih funkcionera CDU–CSU i SPD, već su u toku konkretni pregovori levog krila SPD-a i umerenog krila demohrišćana, navodno uz saglasnost Merkelove.

Kancelarka bi, ističe se u foajeima Bundestaga, rado prepustila socijalni resor građanskoj levici, ali i neke po nju neprijatne resore, poput energetike, kako bi izbegla sukobe sa uticajnim krilom industrijalaca i preduzimača u stranci. Javna je tajna da dugoročna strategija demohrišćana pod određenim uslovima podrazumeva partnerstvo sa socijaldemokratama kako bi se na taj način, između ostalog, sprečilo dalje zbližavanje građanske i autentične levice.

Od stranke Levice zaziru i pragmate u SPD koji se pribojavaju da bi se eventualni savez negativno odrazio na popularnost socijaldemokrata dok bi ojačao pozicije autentične levice. Pripreme socijaldemokrata za eventualnu koaliciju sa demohrišćanima su, prema pisanju nemačkih medija, poodmakle. Navodno je već rešeno da šef stranke Sigmar Gabrijel posle izbora oformi koalicioni tim socijaldemokrata, dok bi se sadašnji kandidat Per Štajnbrik povukao sa svih ključnih položaja. Zahtevi koje SPD postavlja kao uslov za sklapanje Velike koalicije ne bi bili lako prihvatljivi demohrišćanima. SPD traži uvođenje opšte propisane minimalne zarade, povišenje poreskih stopa za one koji najviše zarađuju i stvaranje solidarnog penzionog fonda, što bi u praksi bilo ostvarivo samo uz suzbijanje uticaja privatnih zdravstvenih i penzionih osiguranja. Koliko su ovakvi zahtevi uplašili privatna osiguravajuća društva, najbolje svedoče reakcije tih kompanija. Uoči izbornog vikenda osiguravajući koncern „Barmenija” uputio je pismo osiguranicima u kojem šef upravnog odbora Andreas Ojrih doslovce upozorava:

„Ako podržite socijaldemokrate, Levicu ili Zelene, doprinećete da nemački sistem osiguranja krene stranputicom, kao u Velikoj Britaniji, Španiji, Holandiji i u Švedskoj. Onde se čeka u redu, ne samo na operacije već i na pregled specijaliste. Medicinske usluge se racionalizuju, sloboda izbora terapije više ne postoji.”

Ipak, sasvim je moguće da će o opstanku aktuelne koalicije demohrišćana i liberala, ili budućnosti Velike koalicije, odlučivati desni centar, stranka Akcija za Nemačku (AfD). Ova novoosnovana partija, koja se zalaže za izlazak Nemačke iz evrozone, preti da svojim konzervativnim porukama poremeti balanse tradicionalne nemačke politike. AfD je prema najnovijim istraživanjima, na korak do ulaska u novi saziv Bundestaga. Sa predviđenih 4,5-5 odsto glasova, AfD je pozicionirana rame uz rame liberalima.

Analitičari tvrde da će glasovi AfD u najmanju ruku oslabiti poziciju Angele Merkel, a možda i zapečatiti parlamentarnu sudbinu liberala. Evropa s velikom pažnjom prati izbore zbog dominantne uloge Nemačke u rešavanju krize evrozone, ali analitičari se ipak slažu da su perspektive ozbiljnijeg zaokreta evropske politike Berlina sasvim neznatne, čak i u slučaju Velike koalicije.

-----------------------------------------------------------

Evropa kao garant mira

U poslednjem javnom obraćanju biračima pred današnje izbore, kancelarka Angela Merkel posvetila je juče u njenoj izbornoj jedinici u baltičkom Štralsundu više od polovine govora evropskom jedinstvu – bezmalo zaboravljenoj temi u izbornoj kampanji. Braneći ideju evropskog zajedništva, Merkelova je opomenula da se na srastajuću kontinentalnu zajednicu ne sme gledati samo kao na instrument za ostvarenje ekonomskog napretka.

„Ekonomska snaga ujedinjene Evrope je bitna, ali evropska ideja je daleko šira i složenija... Naredne godine ćemo obeležiti stogodišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata....

Većina nas nije doživela ratove“, rekla je kancelarka, prepuštajući slušaocima zaključak da je današnja Evropa garant mira i razumevanja među njenim narodima. Angela Merkel je prvi nemački političar koji se u izbornoj kampanji okrenuo evropskim temama. U višemesečnoj kampanji stranke su se – sa izuzetkom novoosnovane Akcije za Nemačku – posvetile domaćim temama jer, kako mediji ističu, uloga nemačke kao „platiše” dugova posrnulih ekonomija je u tamošnjoj javnosti nepopularna.

Sa druge strane, dve velike stranke, demohrišćani i socijaldemokrati zastupaju približno podudarne stavove po tom pitanju, tako da nije bilo ni razloga ni prostora za sučeljavanje.