Меркелова пред трећом победом

Канцеларка Ангела Меркел је на добром путу да на данашњим савезним парламентарним изборима обезбеди трећи узастопни мандат, али је у неизвесној трци да очува већину свог центра деснице и тако избегне Велику коалицију с ривалским социјалдемократама са центра левице. Меркелова (59) би новим тријумфом најмногољуднију и економски најјачу државу Европске уније водила до 2017. и тако постала трећи послератни немачки лидер – после Конрада Аденауера и Хелмута Кола – са три канцеларска мандата.

Иако је извесно да ће владајући страначки савез Хришћанско- демократске уније (ЦДУ) и баварске Хришћанско- социјалне уније (ЦСУ) освојити највише гласова, састав будуће – по свој прилици коалиционе владе – далеко је од познатог. Ако се догоди да досадашњи партнер Меркелове, Слободне демократе (ФДП), не пређу цензус од пет одсто, то би канцеларку приморало да тражи нове партнере међу мањим странкама, што би слабило коалицију, или би морала да се окрене највећем ривалу, социјалдемократама (СПД) које предводи Пер Штајнбрик.

Јуче су главни кандидати одржали последње митинге покушавајући да се изборе за гласове око 30 одсто неопредељених бирача, од укупно близу 62 милиона који имају право да се на данашњем гласању определе за кандидате из укупно 34 странке. Меркелова је говорила у Штралсунду, на Балтичком мору, а Штајнбрик у Франкфурту. Јирген Тритин, колидер партије Зелених, која би могла да има улогу у некој владајућој коалицији, на митингу у Берлину критиковао је Меркелову. Слободне демократе, чији је лидер Филип Реслер а најпознатији члан шеф дипломатије Гвидо Вестервеле, покушале су да на скупу у Штутгарту зауставе пад који их је од 15 одсто освојених гласова на изборима 2009. сада довео на ивицу цензуса.

Предвиђања свих шест великих немачких агенција за истраживање јавног мњења указују на тесну борбу. Могућа су минимална одступања, тврде стручњаци, и не би требало да износе више од два одсто. У случају губитка само једног процента, владајућа коалиција би била приморана да састави мањинску владу, што као крајњу опцију заговара „тврдо крило” демохришћана предвођено шефом парламентарне фракције у Бундестагу Фолкером Каудером, али она није по вољи канцеларке Меркел. Такозвана тесна већина, или пак мањинска влада, могућа је само под условом да либерали премаше прописани цензус за улазак у Бундестаг.

Са друге стране, опозиција не наступа јединствено, па је више него извесно да Меркелова неће бити у опасности да је принуде на одлазак у клупе опозиције. Најављени савези ривала конзервативцима не обухватају целокупну опозицију, а предизборна алтернатива – савез СПД и Зелених – била би недовољна за формирање већинске владе, или за састав мањинске владе коју би подржала аутентична левица. СПД, као најјача опозициона странка, могао би да освоји између 25 и највише 28 одсто гласова. Осталим странкама – Зеленим, Левици и малим странкама – предсказује се да ће укупно освојити мање од десет одсто бирачке наклоности.

Теоретски, Меркелова би могла да бира између три коалициона партнера. Поред либерала, као старог савезника, могућ би био савез са Зеленима, или двотрећинска већина у парламенту у оквиру тзв. Велике коалиције са социјалдемократама. Према незваничним изјавама истакнутих функционера ЦДУ–ЦСУ и СПД, већ су у току конкретни преговори левог крила СПД-а и умереног крила демохришћана, наводно уз сагласност Меркелове.

Канцеларка би, истиче се у фоајеима Бундестага, радо препустила социјални ресор грађанској левици, али и неке по њу непријатне ресоре, попут енергетике, како би избегла сукобе са утицајним крилом индустријалаца и предузимача у странци. Јавна је тајна да дугорочна стратегија демохришћана под одређеним условима подразумева партнерство са социјалдемократама како би се на тај начин, између осталог, спречило даље зближавање грађанске и аутентичне левице.

Од странке Левице зазиру и прагмате у СПД који се прибојавају да би се евентуални савез негативно одразио на популарност социјалдемократа док би ојачао позиције аутентичне левице. Припреме социјалдемократа за евентуалну коалицију са демохришћанима су, према писању немачких медија, поодмакле. Наводно је већ решено да шеф странке Сигмар Габријел после избора оформи коалициони тим социјалдемократа, док би се садашњи кандидат Пер Штајнбрик повукао са свих кључних положаја. Захтеви које СПД поставља као услов за склапање Велике коалиције не би били лако прихватљиви демохришћанима. СПД тражи увођење опште прописане минималне зараде, повишење пореских стопа за оне који највише зарађују и стварање солидарног пензионог фонда, што би у пракси било оствариво само уз сузбијање утицаја приватних здравствених и пензионих осигурања. Колико су овакви захтеви уплашили приватна осигуравајућа друштва, најбоље сведоче реакције тих компанија. Уочи изборног викенда осигуравајући концерн „Барменија” упутио је писмо осигураницима у којем шеф управног одбора Андреас Ојрих дословце упозорава:

„Ако подржите социјалдемократе, Левицу или Зелене, допринећете да немачки систем осигурања крене странпутицом, као у Великој Британији, Шпанији, Холандији и у Шведској. Онде се чека у реду, не само на операције већ и на преглед специјалисте. Медицинске услуге се рационализују, слобода избора терапије више не постоји.”

Ипак, сасвим је могуће да ће о опстанку актуелне коалиције демохришћана и либерала, или будућности Велике коалиције, одлучивати десни центар, странка Акција за Немачку (АфД). Ова новооснована партија, која се залаже за излазак Немачке из еврозоне, прети да својим конзервативним порукама поремети балансе традиционалне немачке политике. АфД је према најновијим истраживањима, на корак до уласка у нови сазив Бундестага. Са предвиђених 4,5-5 одсто гласова, АфД је позиционирана раме уз раме либералима.

Аналитичари тврде да ће гласови АфД у најмању руку ослабити позицију Ангеле Меркел, а можда и запечатити парламентарну судбину либерала. Европа с великом пажњом прати изборе због доминантне улоге Немачке у решавању кризе еврозоне, али аналитичари се ипак слажу да су перспективе озбиљнијег заокрета европске политике Берлина сасвим незнатне, чак и у случају Велике коалиције.

-----------------------------------------------------------

Европа као гарант мира

У последњем јавном обраћању бирачима пред данашње изборе, канцеларка Ангела Меркел посветила је јуче у њеној изборној јединици у балтичком Штралсунду више од половине говора европском јединству – безмало заборављеној теми у изборној кампањи. Бранећи идеју европског заједништва, Меркелова је опоменула да се на срастајућу континенталну заједницу не сме гледати само као на инструмент за остварење економског напретка.

„Економска снага уједињене Европе је битна, али европска идеја је далеко шира и сложенија... Наредне године ћемо обележити стогодишњицу избијања Првог светског рата....

Већина нас није доживела ратове“, рекла је канцеларка, препуштајући слушаоцима закључак да је данашња Европа гарант мира и разумевања међу њеним народима. Ангела Меркел је први немачки политичар који се у изборној кампањи окренуо европским темама. У вишемесечној кампањи странке су се – са изузетком новоосноване Акције за Немачку – посветиле домаћим темама јер, како медији истичу, улога немачке као „платише” дугова посрнулих економија је у тамошњој јавности непопуларна.

Са друге стране, две велике странке, демохришћани и социјалдемократи заступају приближно подударне ставове по том питању, тако да није било ни разлога ни простора за сучељавање.