Asovi „čuče” u prošlosti

Od našeg specijalnog izveštača

Ljubljana- Ma koliko plasman naših košarkaša na Evropskom prvenstvu u Sloveniji odudara od iskrivljene slike očekivanja u „zemlji košarke“, apsolutno se mora posmatratrati kao uspešna misija. Na „eurobasket“ smo otišli kroz iglene uši, u poslednjem vozu kao najbolji trećeplasirani tim kvalifikacija, ukupno 24, u sastavu koji je i za selektora Dušana Ivkovića do poletanja aviona bio gotovo nepoznanica. O predigri se manje više sve zna. Ko je mogao, a nije hteo, ko se zasitio i ko je uvređen, a bilo je i povređenih. Ima tu verovatno i Ivkovićeve krivice, jer nije samo viša sila uticala da se za četiri godine raspadne mladi tim koji je predstavio kao buduće evropske vladare u leto 2009. u Poljskoj. Sa čak devet novajlija, izborena viza za Svetsko prvenstvo u Španiji naredne godine i jedan stepenik više u odnosu na Litvaniju 2011, daju im za pravo da se osećaju kao na sedmom nebu. Uostalom, iskusni stručnjak izjavio je da mu je hod po slovenačkoj pruzi bio teži nego onaj sa Olimpijakosom do titule evropskog prvaka, pa i trenerski draži.

Rezultatski moglo je i bolje, ali i gore. Da smo u četvrtfinalu imali Italijane, možda bi ovi momci „zakačili“ i balkon Gradske skupštine,ane smemo ni da zamislimo kakve bi posledice po našu košarku izazvao neodlazak na „mundobasket“, posle dva preskočena olimpijska turnira. Ipak, nemoguće je Sloveniju posmatrati van konteksta celokupnog drugog opusa Ivkovića kao selektora. Trebalo bi se setiti gde smo bili od 2002. i Indijanapolisa do 2008, kada je napravio prvi veliki rez. U tom šestogodišnjem ciklusureprezentacija je imala samo jedan kiks, na prethodnom „eurobasketu“, koji je za posledicu imao neodlazak na Igre u London. O tome kakvu je Srbija košarku igrala, red je da reč da struka, mada se jasno videlo na četiri velika takmičenja zbog čega nas nema tamo gde bi smo želeli. Asovi još uvek „čuče“ u prošlosti,a bez njihove produkcije još dugo ćemo čekati da slušamo „Bože pravde“.

Problematika naše košarke je odavno dobila dijagnozu. Reprezentacija je izgubila bitku sa vodećim klubovima koji kreiraju i njenu politiku, menadžerima i stručnjacima kojima se na utakmicama kliče umesto igračima. Uz to, nemamo u NBA i u najjačim evropskim klubovima košarkaše koji su nosioci igre, a i ono malo što odskače kvalitetom izgubilo je kontakt sa maticom. To su zadaci koje nekadašnji asovi koji vode našu košarku moraju pod hitno da reše, mada je pitanje da li i koliko će se i oni zadržati još u Sazanovoj. Srpska politička scena utelovljena je i u sve sportske pore. A, u košarku se bar svi razumeju...

Za koji dan biće poznato da li selektor Ivković odlazi u legendu ili će predvoditi tim i u Španiji. Da li u KSS imaju spremljeno rešenje ko će ga eventualno zameniti? Da li će „tvrdu“ fotelju ponuditi onima koji su već nekoliko puta odbili (Pešić, Maljković), da li je uvek prva opcija Željko Obradović promenio mišljenje (posle debakla na EP 2005. rekao da je završio sa reprezentacijom), ili će se ići i na podmlađivanje struke (Saša Obradović, Aleksandar Đorđević, Igor Kokoškov). Za Duška Vujoševića koji je nesporan stručnjak, zna se da bi podelio navijačku masu, što je za reprezentaciju pogubno, a pitanje je kako bi igrači recimo prihvatili „goniča robova“Duška Ivanovića. Selektor stranac ( Španac Đoan Plaza bi recimo bio idealno rešenje), za sada ne dolazi u obzir, jer u zemlji u kojoj bar pedeset trenera veruje da su zaslužili da vode reprezentaciju, to bi bila jeres. Mnogo pitanja, a ako budemo dugo čekali na odgovor i Španija će nam proći sa parolom . „važno je učestvovati“.

Učinak naših košarkaša u Sloveniji

 Kolone znače: broj utakmica, minuta u igri, procenat šuta iz igre, slobodnih bacanja, skokova, asistencija, izgubljenih lopti, osvojenih lopti i poena