U Španiji možemo još više

Od izveštača „Žurnala”

Ljubljana – Srbi, Hrvati, Slovenci – zadovoljni. Maljkovićevi izabranici peli su se u petak uveče na binu na Kongresnom trgu pozdravljeni kao nekada naši na balkonu Skupštine Beograda. Hrvati srećni što su posle 18 godina došli u priliku da se bore za postolje. Srbi, jer su i sa prinudnim timom izborili Svetsko prvenstvo.

– To je realnost. Ali, bili ste prvi u Jesenicama, u četvrtfinale ušli sa prve pozicije i euforija u javnosti je bila neminovnost. Tako je to uvek na našem podneblju. Zato su i pomešana osećanja žala i radosti – glasi ocena kolege Dražena Brajdića, neutralnog posmatrača leta Orlova nad Slovenijom.

Zato i konstatacija da je Ivković napravio podvig izborivši špansku vizu sa momcima čija imena nije znao niko osim specijalizovanih košarkaških ljudi možda će nekome zvučati prenaglašeno. Ali, da nam je neko početkom septembra ponudio sedmo mesto oberučke bismo prihvatili. Pogotovo, ako bismo stavili na vagu specifične težine – povređenih Teodosića, Lučića, Veličkovića i debitanata Micića, Nemanje Krstića, Kalinića...

– Ovi momci su napravili sjajan uspeh i omogućili Srbiji da ima kontinuitet na velikim takmičenjima, što ima posebnu vrednost kada se zna da je ovo najmlađa ekipa na takmičenju, u kojoj je čak devet debitanata – ocena je Dragana Đilasa.

Predsednik KS Srbije u svlačionici posle pobede nad Italijom „proglasio” je Ivkovićeve izabranike šampionima, s obzirom da su pobedili vlasnike zlata i srebra.

– U vremenu koje dolazi mi treba da realizujemo vrednosti. Ostaje žal, bili smo prvi i u prvoj i u drugoj rundi, pobedili finaliste, sve su to pokazatelji da imamo kvalitet i da sledeće godine u Španiji možemo da napravimo i bolji rezultat nego u Sloveniji. Pri tome računam na prisustvo nekoliko igrača koji su bili povređeni i na to da će uz ovo prvenstvo koje je ovim mladićima veliko iskustvo, oni biti bogatiji za još jednu sezonu.

Dva puta smo od 2008. bili prinuđeni da igramo kvalifikacije, dok su drugi igrali Olimpijske igre, mi smo leti vadili vize za Evrobasket.

– Zamislite samo – umesto da smo u Španiji, mi igramo kvalifikacije! – kazao je Đilas. –Momci su zaslužili Svetsko prvenstvo. Odigrali su nekoliko sjajnih, nekoliko slabijih utakmica, ali moramo da budemo svesni da je to tipično za ekipu sa ovim prosekom godina. Pa, ovde ima igrača koji nisu odigrali nijednu utakmicu na međunarodnoj seniorskoj sceni, a došli su na Evropsko prvenstvo. Desila nam se ta Španija... Stvarno je nedostatak sreće da u četvrtfinalu igramo sa realno najjačom ekipom na takmičenju, koja je baš protiv nas to demonstrirala. Sve im je išlo od ruke, nama ništa... Uz to bili smo bez prvog pleja Stefana Markovića, da ne pominjem Teodosića koji nije mogao ni da dođe u Sloveniju. Toliko hendikepa u takvom duelu je previše.

Utakmica sa Italijom bila je svojevrsna raskrsnica za našu košarku. Pobeda nam omogućava da sada strateški postavimo stvari, razmišljamo na duži period i stvaramo ekipu za Olimpijske igre u Riju i Tokiju.

– Dobili smo neke nove igrače, ne bih da ih imenujem, ali mnoge od njih niko nije znao do ovog prvenstva na kom su pokazali koliko mogu protiv ovakvih rivala. Stvaranje je proces koji zahteva vreme. Stalno jurimo medalje čak i u mlađim kategorijama. A srećan sam kad sa tih prvenstava dobijamo igrače, kad potom oni dobiju priliku da igraju sa starijima, pa ih na kraju vidimo na seniorskim prvenstvima. Tu je ključ razvoja naše košarke.

Prvi čovek naše košarkaške organizacije je zastao, pa nastavio:

– Ako neko očekuje da će u Srbiji biti mogućnosti da postoje desetine profesionalnih klubova to u ovoj krizi nije realno, niti moguće. Para nema, stvari pomalo idu dobro zbog velike želje, na ideju, ali bez sredstava je jako teško. Zemlja smo koja ima veliki broj talenata, bilo bi dobro da postanu igrači, da rezultate iz mlađih kategorija nastave i u seniorskoj konkurenciji. Klubovi koji igraju Jadransku ligu motivisani su i prinuđeni da imaju što bolji rezultat, pitanje je koliko u takvoj postavci ima mesta za mlade igrače. Košarka što se tiče biznisa sve više liči na fudbal i na to moramo da se naviknemo – zaključio je Đilas.