У Шпанији можемо још више

Од извештача „Журнала”

Љубљана – Срби, Хрвати, Словенци – задовољни. Маљковићеви изабраници пели су се у петак увече на бину на Конгресном тргу поздрављени као некада наши на балкону Скупштине Београда. Хрвати срећни што су после 18 година дошли у прилику да се боре за постоље. Срби, јер су и са принудним тимом изборили Светско првенство.

– То је реалност. Али, били сте први у Јесеницама, у четвртфинале ушли са прве позиције и еуфорија у јавности је била неминовност. Тако је то увек на нашем поднебљу. Зато су и помешана осећања жала и радости – гласи оцена колеге Дражена Брајдића, неутралног посматрача лета Орлова над Словенијом.

Зато и констатација да је Ивковић направио подвиг изборивши шпанску визу са момцима чија имена није знао нико осим специјализованих кошаркашких људи можда ће некоме звучати пренаглашено. Али, да нам је неко почетком септембра понудио седмо место оберучке бисмо прихватили. Поготово, ако бисмо ставили на вагу специфичне тежине – повређених Теодосића, Лучића, Величковића и дебитаната Мицића, Немање Крстића, Калинића...

– Ови момци су направили сјајан успех и омогућили Србији да има континуитет на великим такмичењима, што има посебну вредност када се зна да је ово најмлађа екипа на такмичењу, у којој је чак девет дебитаната – оцена је Драгана Ђиласа.

Председник КС Србије у свлачионици после победе над Италијом „прогласио” је Ивковићеве изабранике шампионима, с обзиром да су победили власнике злата и сребра.

– У времену које долази ми треба да реализујемо вредности. Остаје жал, били смо први и у првој и у другој рунди, победили финалисте, све су то показатељи да имамо квалитет и да следеће године у Шпанији можемо да направимо и бољи резултат него у Словенији. При томе рачунам на присуство неколико играча који су били повређени и на то да ће уз ово првенство које је овим младићима велико искуство, они бити богатији за још једну сезону.

Два пута смо од 2008. били принуђени да играмо квалификације, док су други играли Олимпијске игре, ми смо лети вадили визе за Евробаскет.

– Замислите само – уместо да смо у Шпанији, ми играмо квалификације! – казао је Ђилас. –Момци су заслужили Светско првенство. Одиграли су неколико сјајних, неколико слабијих утакмица, али морамо да будемо свесни да је то типично за екипу са овим просеком година. Па, овде има играча који нису одиграли ниједну утакмицу на међународној сениорској сцени, а дошли су на Европско првенство. Десила нам се та Шпанија... Стварно је недостатак среће да у четвртфиналу играмо са реално најјачом екипом на такмичењу, која је баш против нас то демонстрирала. Све им је ишло од руке, нама ништа... Уз то били смо без првог плеја Стефана Марковића, да не помињем Теодосића који није могао ни да дође у Словенију. Толико хендикепа у таквом дуелу је превише.

Утакмица са Италијом била је својеврсна раскрсница за нашу кошарку. Победа нам омогућава да сада стратешки поставимо ствари, размишљамо на дужи период и стварамо екипу за Олимпијске игре у Рију и Токију.

– Добили смо неке нове играче, не бих да их именујем, али многе од њих нико није знао до овог првенства на ком су показали колико могу против оваквих ривала. Стварање је процес који захтева време. Стално јуримо медаље чак и у млађим категоријама. А срећан сам кад са тих првенстава добијамо играче, кад потом они добију прилику да играју са старијима, па их на крају видимо на сениорским првенствима. Ту је кључ развоја наше кошарке.

Први човек наше кошаркашке организације је застао, па наставио:

– Ако неко очекује да ће у Србији бити могућности да постоје десетине професионалних клубова то у овој кризи није реално, нити могуће. Пара нема, ствари помало иду добро због велике жеље, на идеју, али без средстава је јако тешко. Земља смо која има велики број талената, било би добро да постану играчи, да резултате из млађих категорија наставе и у сениорској конкуренцији. Клубови који играју Јадранску лигу мотивисани су и принуђени да имају што бољи резултат, питање је колико у таквој поставци има места за младе играче. Кошарка што се тиче бизниса све више личи на фудбал и на то морамо да се навикнемо – закључио је Ђилас.