Dan EDB-a u slavu prve javne beogradske sijalice

Pre većine svetskih metropola, Beograd je dobio javnu rasvetu 6. oktobra 1893. godine. Tog datuma, na uglu Kolarčeve i Makedonske ulice zasijala je prva ulična električna svetiljka. Istog dana proradila je i mala termocentrala jednosmernog napona na Dorćolu, na kraju Dobračine i Zmaj Jovine ulice. Godišnjicu ova dva događaja „Elektrodistribucija Beograd”, jedno od najstarijih preduzeća u zemlji, obeležava kao svoj dan. 

Odluka o podizanju dorćolske centrale počela da se realizuje 1891. zahvaljujući univerzitetskom profesoru Đorđu Stanojeviću, koji se zdušno zalagao za elektrifikaciju prestonice i javno osvetljenje na struju, a ne na plin, što su zagovarali njegovi oponenti. Zahvaljujući ovom vizionaru, mala beogradska varoš sa 55.000 žitelja dobila je električnu centralu pre Pariza, a samo 11 godina posle podizanja prvog takvog objekta u Njujorku. Kao predsednik nadzorne komisije za osvetljenje Beograda profesor Stanojević zalagao se „da elektrika pored leba i vode, postane svakodnevna potreba i to kako za varošanina, tako i za najsiromašnijeg seljaka našeg”.

Centralom i električnim tramvajima od 1910. upravlja beogradska opština, koja osniva preduzeće „Društvo za tramvaj i osvetljenje”. Sve do 1945. elektrodistribucija i saobraćaj bili su jedno preduzeće, a nazivi su se menjali: „Uprava tramvaja i osvetljenja”, „Državni tramvaj i osvetljenje”, „Beogradsko električno i saobraćajno preduzeće”...

Posle Drugog svetskog rata, formirano je „Električno preduzeće Srbije” i njegova beogradska filijala, koja je zapošljavala 390 radnika. Samo četvorica su imala visoku stručnu spremu.

Do značajnijeg povećanja broja zaposlenih došlo je 1958. kada se beogradsko preduzeće spojilo sa srodnim „Elektrosremom” i „Starom centralom” i ukupno brojalo 1.366 radnika. Najviše zaposlenih bilo je 1988. godine – 3037, a zatim je broj postepeno smanjivan na današnjih 1715.

-----------------------------------------------------------

EDB električnom energijom pokriva:

– 2.838 kvadratnih kilometara

– 16 gradskih opština (bez Lazarevca),

– 123 naselja

– 770.140 potrošača (više od 750.000 u kategoriji domaćinstava)

-----------------------------------------------------------

Mreža

–  16 visokonaponskih trafo stanica

– 71 srednjenaponska trafo stanica

– 4.913 niskonaponskih trafo stanica

– 9.906 kilometara nadzemnih kablova

– 6.805 kilometara podzemnih kablova