Zašto SNS-u odgovaraju izbori a SPS-u ne

Nikada se do sada nije dogodilo da odmah posle formiranja vlade i početka rada parlamenta počnu priče o prevremenim izborima. Kapisla za priču o vanrednim izborima bio je nagli rast popularnosti SNS-a i njihovog novog predsednika Aleksandra Vučića posle pravljenja vlade sa socijalistima, a naročito posle pritvaranja Miroslava Miškovića, koje je uzrokovalo da prvi potpredsednik vlade zadobije gotovo dvostruko više poverenja od bilo kog drugog političara.

U trenutku kada je postalo jasno da će biti izbora za gradonačelnika Beograda, opet je oživela priča o republičkim izborima, uz tvrdnju da oni odgovaraju naprednjacima, ali ne i socijalistima. Da li je baš tako?

Iako je rekao da vanredni parlamentarni izbori sada nisu potrebni i da misli da je volja narodna jasna, Vučić je pojasnio da „ako se na bilo koji način dovede u pitanje podrška građana, mislim da su izbori jedino rešenje”. Lider socijalista, međutim, ne vidi razloge za vanredne parlamentarne izbore, a portparol SPS-a Đorđe Milićević kaže da bi koalicija SPS-PUPS-JS sigurno osvojila daleko veći broj glasova, ali da izbori u ovom trenutku nisu u interesu Srbije i njenih građana.

Milan Nikolić

Milan Nikolić, sociolog, kaže da je SNS u stalnom rastu, iako sada malo usporenom, da će na proleće početi pregovori sa EU i, ako se još uhvati Šarić, to će za njih biti veoma dobro. „Iako je SPS znatno iznad cenzusa, ipak je manja partija, koja se, začudo, dobro drži s obzirom na istoriju, ali ipak ne može da parira SNS-u. Moguće je da SNS i bez SPS-a napravi koaliciju. Iako ekonomija loše stoji, neće se udarati na penzionere. i PUPS-u se mora priznati da dobro brani interese svojih birača. SPS više insistira na socijali, ali sada nema ekonomske resore u Vladi, pa je njihova podrška verbalna i videćemo šta mogu da urade. SNS-u će ići u prilog otvaranje fondova EU i krediti iz arapskog sveta.”

Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da SNS-u trenutno odgovara borba protiv korupcije, promene u Vladi i nestranački kadrovi, ali i da su dosegli nešto što će se teško održati. „Kada je jedan akter toliko dominantan da može sam da pravi vladu ili da bira s kim će to da radi, onda svima obara pregovaračku ocenu, a ako pređe 40 odsto poverenja, onda mogu da obore svaku ponudu. Ako SNS ode u koaliciju s manjinskim strankama, otežava se drugim strankama. Videćemo koliko će biti manevarskog prostora, koliko ćemo dobiti od MMF-a, i s tim i socijalnim populizmom ekonomija može da se premosti. Uz to, građani nemaju alternativu, jer su se u sve prethodne vlasti razočarali. Posle 2002. godine pokazalo se da apstinenti nisu opredeljeni za jednu stranku, već su ravnomerno raspoređeni. Kada su izbori daleko, polovina građana je opredeljena, a kada se raspišu izbori, tek tada oko milion glasača počne da razmišlja za koga će da glasa.”

Miodrag Radojević

Miodrag Radojević, politički analitičar, kaže da je SPS ostvario većinu svojih ciljeva ulaskom u Vladu sa SNS-om, da imaju stabilan položaj i da je Dačić uspeo da izgradi svojevrstan politički sanitarni kordon i sve neugodne rivale zadrži na popriličnoj razdaljini od eventualne saradnje s naprednjacima, čime se nametnuo kao prvi i nezaobilazni partner na vlasti. „Ono što postaje dugoročni strateški problem socijalista jeste njihova ’kriza rasta’ poverenja u biračkom telu. Stagnacija političke podrške razlog je za zabrinutost, jer ne uspevaju da prošire svoju izbornu bazu. SPS trenutno ne nalazi način da pronađe nove birače, izvan svog tradicionalnog uporišta. Iako mudro zasnovana na pretpostavci da kontrolišu političku igru moći uz pomoć premijera, pokazalo se da su se izjalovila očekivanja da će delimično uravnotežiti političku snagu s naprednjacima. Zbog toga novi izbori nisu garancija da će se održati na položaju jedne od vladajućih stranaka, već da mogu računati na utešnu nagradu najjače opozicione stranke ili podstanara na nižim nivoima vlasti.”

„Rast rejtinga, stalna konfuzija u opoziciji i dobijanje datuma za početak pregovora početkom naredne godine, za naprednjake su idealni ambijent za donošenje odluke o izborima. Po svemu sudeći, i u narednim mesecima nastaviće se trend rasta njihovog rejtinga i približavanje granici koja bi mogla jamčiti samostalno formiranje vlade. Izbore priželjkuju i funkcioneri i članovi, pa je moguće da će se pojačati unutrašnji pritisci u samoj stranci, što je bio slučaj i prilikom promene vlasti u prestonici. Ako se tome doda i okolnost da će koalicioni partneri o ekonomskim merama testirati strpljenje lidera SNS-a, tada i ne deluju čudno njegove oprečne izjave u kondicionalu o vanrednim izborima”, kaže Radojević.