Žene su zaista jači pol

Iako se za muškarce često kaže da su „jači pol”, nauka ovu pretpostavku veoma ubedljivo demantuje: žene duže žive, manje obolevaju, ređe dižu ruku na sebe, dok su vlasnici „XY” hromozoma osetljiviji i pre rođenja: muški fetusi teže opstaju od ženskih, prevremeno rođeni dečaci četiri puta češće umiru od devojčica, muškarci više stradaju u tinejdžerskom dobu i češće umiru od fatalnih bolesti.

Zakoni biologije koji govore da se na sto devojčica rađa između 104 i 107 dečaka ipak se mogu čitati „između redova”. Na to ukazuju i demografski grafikoni zemalja Bliskog i Dalekog istoka, u kojima se rađa dva do tri puta više dečaka nego devojčica. Tako se, primera radi, u Kataru rađa 326 dečaka na sto devojčica, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima na 234 muških beba dolazi sto ženskih, dok se u Bahreinu rađa 164 dečaka na sto devojčica. Zvaničnici Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) više od jedne decenije upozoravaju na činjenicu da se u mnogim bliskoistočnim zemljama vrši selekcija (željenog) pola deteta pre rođenja. To znači da žene odlaze na abortus ako nose žensko dete. U dokumentima ove agencije, u koje je „Politika“ imala uvid, ističe se velika zabrinutost zvaničnika Ujedinjenih nacija zbog činjenice da u zemljama južne, istočne i centralne Azije „nedostaje” više od sto miliona devojčica.

Izvršni direktor UNFPA Toraja Ahmed Obaid je još pre jedne decenije upozorio da je situacija posebno zabrinjavajuća u indijskim državama Pendžap, Harajana,  Gudžarat i Himačal Pradeš, u kojima se rađa 800 devojčica na 1.000 dečaka, a na ovu statistiku pre svega utiče abortus ženskih fetusa, ali i ubijanje ženskih novorođenčadi. Profesor dr Razmak Abrahamijam, direktor Instituta za reproduktivno zdravlje, perinatologiju i ginekologiju u Jermeniji nedavno je upozorio da čak šest puta više žena u ovoj zemlji priželjkuje rođenje muškog deteta i da je čak 9.000 žena u reproduktivnom periodu abortiralo dete ženskog pola u poslednjih pet godina.

Međutim, iako se u mnogim zemljama sveta rađa više dečaka nego devojčica, čini  se da majka priroda ima maćehinski odnos muškarcima. Autori članka pod nazivom „Slabiji pol”, koji je nedavno objavljen u „Njujork tajmsu“, argumentovano brane tezu da muškarci neopravdano nose titulu „jačeg pola”. Evo i zbog čega...

„Petina svih prevremeno rođenih muških beba umire u poređenju sa 14 odsto devojčica. Više dečaka umire po rođenju, a sindrom iznenadne smrti beba se čak 1,5 puta češće javlja kod muških beba. Stopa smrtnosti dečaka dva puta je veća u tinejdžerskom periodu, zbog čega žene već u 36 godini života po brojnosti premašuju broj muškaraca planeti. Muškarci češće umiru od tumora disajnih organa, ciroze jetre, dijabetesa, šloga i koronarne srčane bolesti, od povreda zadobijenih u tučama i saobraćajnim nesrećama, ali češće i dižu ruku na sebe. U Americi žene žive šest godina duže od muškaraca, a stotu godinu života dočeka osam žena u odnosu na jednog muškarca”, navode novinari „Njujork tajmsa“.

Dr Snežana Branković Nikšić, neuropsihijatar i šef Odseka za medicinsku genetiku Instituta za mentalno zdravlje, kaže da nauka još ne raspolaže sa definitivnim odgovorom na pitanje zašto se rađa više dečaka nego devojčica, a odgovor može da bude i da je priroda htela da napravi balans između biološki slabijeg (muškog) pola i biološki jačeg (ženskog) pola.

„Muškarci su ti koji češće umiru i češće podležu bolestima tokom celog života – počev od fetalnog perioda pa do odraslog doba. Mislim da je to osnovni razlog zbog koga se priroda pobrinula da u samom periodu začeća nastaje više dečaka nego devojčica“, rezimira naša sagovornica.

Njene reči potvrđuje i nacionalna demografska statistika koja svedoči da, iako se u našoj zemlji svake godine rodi oko 2.000 dečaka više nego devojčica, u Srbiji živi čak 190.000 žena više nego muškaraca. Gordana Bjelobrk, šef Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku, kaže da je u 2011. u našoj zemlji rođeno 33.966 dečaka i 31.665 devojčica i da je prošle godine svetlo dana ugledalo 34.531 dečak i 32.726 devojčica. Rezultati najnovijeg popisa stanovništva govore da je među 328.255 najmlađih stanovnika (koji imaju manje od pet godina života) dečaka čak 10.000 više. Sličan je odnos i kada su u pitanju osamnaestogodišnjaci, jer u našoj zemlji živi 734.176 mladića i  692.996 devojaka, to jest čak 41.180 manje pripadnica lepšeg pola. Muškarci su u „većini” sve do 39. godine života, a najveća razlika je među sedamdesetogodišnjacima – u ovoj starosnoj kategoriji ima čak 50.000 više žena nego muškaraca.

Stručnjaci ovog zavoda ponudili su i svoj odgovor na pitanje zašto je dobro biti žena u Srbiji. U knjizi pod nazivom „Žene i muškarci u Srbiji“, oni podsećaju da je zdravlje na „strani“ žena do sedme decenije života. Zdravstvena statistika nedvosmisleno pokazuju da čak dvostruko više muškaraca nego žena umre između 30 i 59 godine života – uglavnom od bolesti krvotoka i tumora. Čak tri puta više muškaraca u srednjem dobu strada u saobraćajnim nesrećama i diže ruku na sebe. Prosečan životni vek muškaraca u 2009. godini bio je 71,1 godina, dok žene u proseku žive 5,3 godine duže.

Katarina Đorđević