Jožefova metla za Majdan

Subotica – Gotovo svakog dana, Jožef Kujundžić seda na skuter i kreće ka Majdanu, veštačkom jezeru nastalom iskopavanjem peska u dubini šume na Kelebiji, nadomak Subotice. Opremljen grabuljama i jednom velikom lopatom, na Majdanu će samoinicijativno sakupljati smeće.

– Na Majdan sam počeo da dolazim pre pet, šest godina i ovo je za mene pravi biser netaknute prirode. Nigde u okolini Subotice ne postoji čista voda, osim ovde. Nema tragova urbanizacije, betona, trafika, nema ničeg što bi remetilo uživanje u prirodi, vazduhu, čistoj vodi – priča nam Jožef.

Ipak, idilu pejzaža kvare pojedini posetioci Majdana koji ostavljaju limenke, plastične flaše, papir i kese oko jezera, plastični pribor za jelo...

– Ne mogu da shvatim o čemu su ti ljudi razmišljali, ali i ne mogu da se ljutim na njih ili da ih mrzim. Ono što mogu jeste da to promenim – kaže Jožef čija je životna filozofija da kako činiš tako će ti se i vratiti. Zbog toga je pre nekoliko dana pokrenuo svoj lični projekat: čišćenje Majdana. O svojoj akciji obavestio je i prijatelje preko društvenih mreža i, kako kaže, dobio podršku, ali još niko osim njega nije zasukao rukave i uzeo metlu u ruke. Od malobrojnih komšija dobio je građevinska kolica, pa njima sakuplja smeće na jednu gomilu.

 – Može neko da kaže da je meni lako jer nemam dece, nemam posao, i mogu ovo da radim, što je tačno. Ali, mene ovaj rad i veseli, radim ga sa uživanjem na svežem vazduhu i – radim nešto korisno.

Jožef je pokušao da utvrdi kome pripada Majdan jer je želeo da svoje usluge ponudi toj firmi, ali mu je, kaže, dosadilo da pronalazi staratelja nad jezerom koje bi moglo da bude prirodno dobro. Umesto toga, bacio se u akciju, iako za to ne dobija ni dinar za razliku od brojnih nevladinih organizacija koje grad finansira a čijom aktivnošću ni pola sokaka nije postalo čistije. Ovaj nezaposleni 45-godišnji elektrotehničar ostavio je svoju biografiju i u komunalnom preduzeću „Čistoća i zelenilo” jer je hteo da se zaposli kao čistač, ali ga nisu pozvali.

Deceniju i po Jožef Kujundžić je živeo van Srbije. Radeći za jednu humanitarnu organizaciju, naučio je da svetu oko sebe prilazi sa pozitivne strane i da učini najviše što može. Hoće li ga pokolebati ako i dalje bude više onih koji budu prljali Majdan, nego onih voljnih da pomognu?

– Nadam se da ljudi neće tako brzo prljati koliko ja brzo mogu da čistim, i da će i ovo što ja radim pozitivno uticati na njih. Ovamo dolazi mnogo zanimljivih ljudi samo da bi bili u prirodi i njihova reakcija je pozitivna, pa se nadam i da će svest o tome da treba drugačije da se odnosi prema ovom prostoru polako rasti – kaže Jožef.

Njegov plan je da u narednih desetak dana očisti obalu i da, po dogovoru, komunalno preduzeće donese jedan kontejner za smeće sakupljeno oko ovog jedinstvenog jezera.