Spas je u novoj industriji

Zbog visokog rasta javnog duga, rekordnog manjka u budžetu i pretećeg kolapsa javnih finansija, Srbija će se još neko vreme praćakati kao riba u plićaku koji brzo presušuje, upozorava Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Preraspodelom skromnog društvenog kolača oporezivanjem uskog sloja bolje stojećih i povećanjem PDV-a država će odložiti preteći bankrot, ali ako ne pokrene proizvodnju za izvoz i ne počne da gradi novu industriju, neće otkloniti njegove uzroke.

Kolaps javnih finansija nije posledica visokih penzija i plata zaposlenih u javnim službama, kaže naš sagovornik, već naopake ekonomske politike koja nije pogodovala proizvodnji i izvozu, već uvozu i potrošnji.

– Rast srpskog bruto domaćeg proizvoda, vrednosti svega što se u jednoj godini stvori, od 2001. temeljen je na prilivu stranog kapitala i natprosečnom rastu sektora usluga – podseća Savić. – Takav model privrednog razvoja donosio je stabilan i izdašan priliv u budžet, što je odgovaralo garniturama na vlasti, jer je omogućavalo lagodno vladanje. Precenjen dinar uvoznicima je garantovao visok profit, čineći izvoz neisplativim. Izvozili su samo oni koji svoju robu nisu mogli da prodaju na domaćem tržištu.

Tempo i visinu stopa rasta srpskog BDP-a diktirao je sektor usluga. Impresivna prosečna stopa rasta prometa u trgovini na malo od 13,6 odsto trajala je punih osam godina – od 2001. do 2009. Zatim se linija njegovog kretnja sunovratila, bez naznaka da će se uskoro oporaviti. U isto vreme, prosečna stopa rasta industrijske proizvodnje iznosila je samo 0,5 odsto, a poljoprivredne 2,8 procenata.

Kada je i Srbiju zahvatila globalna ekonomska kriza, učinila je vidljivim sve slabosti njenog modela privrednog razvoja.

– Taj model razvoja deformisao je privrednu strukturu Srbije – kaže Savić. – Srozao je učešće industrije u strukturi bruto dodate vrednosti na skromnih 20,4 odsto u 2008. godini, a od jeseni 2009. do kraja prošle godine na nedopustivih 15 procenata. Istovremeno, učešće industrije u strukturi bruto dodate vrednosti Nemačke iznosilo je 29 odsto, Irske 42, Norveške 38, Kine 51, Japana 30 odsto, Koreje 35, Slovenije 36, Rumunije 40, a Češke 39 odsto.

– Dugoročnu ravnotežu javnih finansija može da donese samo nova industrijalizacija, koja će obezbediti dinamičan rast zaposlenosti, proizvodnje i izvoza – naglašava Savić. – To potvrđuje iskustvo zemalja BRIKS-a, brz ekonomski rast azijskih zemalja i bivših zemalja u tranziciji, danas članica Evropske unije, koje poslednjih decenija vuku svet napred.

Sadašnja vlada osnovala je Nacionalni savet za privredni oporavak. Šestoro članova njegove radne grupe autori su nedavno predstavljenog „Nacrta strategije reindustrijalizacije Srbije”. Ako „vidljiva ruka države” ne pogura stvaranje nove industrije, Savić je ubeđen da će i ovaj dokument doživeti sudbinu na desetine dosadašnjih strategija. Ostaće „mrtvo slovo na papiru”.

Savić od države, pored ostalog, očekuje da obezbedi uslove koji će omogućiti održivo poslovanje. Država mora biti jeftina i efikasna u sprovođenju zakona, propisi jednostavni. Srbija treba da ima razvojnu banku, koja će povoljnim kreditima podržati proizvodnju, izvoz i zapošljavanje. Neophodno je početi sa primenom koncepta programirane depresijacija nacionalne valute, kako bi izvoz bio isplativijim od uvoza. Subvencionisanje javnih preduzeća i gubitaša mora da prestane, a od Južne Koreje da preuzme sistem podsticanja proizvođača i izvoznika.

– Ova vlada mora odmah da počne sa oživljavanjem realnog sektora – industrije i poljoprivrede, jer u suprotnom najavljene mere štednje neće dati očekivane rezultate. Ako se to desi, neizbežan je novi, daleko neprijatniji „paket” i „stezanje kaiša”, šireg sloja stanovništva – ukazuje Ljubodrag Savić.

Štednja je neizbežna, dodaje, da bi država obezbedila novac za pokretanje kapitalnih investicija. Jer, nema zemlje koja se izvukla iz duboke krize samo povećanjem poreza i smanjivanjem plata.

A. Mikavica