Subotica „slomljenih krila”

Subotica – Šta može biti sudbina 350 kilograma bronze u jednom komadu? Prema rečima upućenih, to je već otišlo na neki od ilegalnih otpada, verovatno van Subotice i to onih koji imaju mogućnost da na visokoj temperaturi istope leguru. To što je reč o umetničkom delu nedavno preminulog vajara Kalmara Ferenca „Ptica slomljenih krila” ukradenom sa spomeničkog kompleksa neće uticati na cenu: kilogram bronze je od 250 do 300 dinara, što znači da je za ovaj spomenik moguće dobiti oko hiljadu evra.– To se ne prodaje legalnim otkupljivačima i operaterima, već na nekom od divljih otpada u Subotici i okolini, kojih ima na desetine. Više puta smo na to skretali pažnju ali uzalud. Mi ne otkupljujemo robu sumnjivog porekla, kod nas je sve pokriveno kamerama, registruje se ulazak svakog kamiona, i sarađujemo sa policijom, kada primetimo nešto sumnjivo – kaže Nataša Kalić, poslovni sekretar subotičkog „Otpada”.

Lopovi bezobzirno kradu sve što se može preprodati kao sekundarna sirovina: od bakarnih oplata oko vrata gradskih palata, bakarnih oluka i krovnih ukrasa sa crkava, masovno se kradu slivnici i poklopci sa šahtova, zbog čega grad na godišnjem nivou ima štetu od nekoliko miliona dinara. Šteta koje je u tim prilikama nastaje je velika, ali se teško može porediti sa onom koja je nastala ovog avgusta kada je voz iskočio iz šina u visini sela Tavankut, između Subotice i Sombora, zbog toga što su lopovi izvadili oko 250 šrafova, tirfona koji su držali šine za pragove. Zbog zarade koja se kretala oko 1.500 dinara dovedeni su u životnu opasnost putnici železnice, i to nije bio prvi slučaj masovnog „čerupanja” železničke infrastrukture.

Mada se očekivalo da nakon toga policija pooštri kontrolu, lopovi su načinili novi udarac gradu: sa memorijalnog kompleksa posvećenog civilnim žrtvama streljanja tokom 1944. i 1945. godine odnet je centralni spomenik „Ptica slomljenih krila”. Vlasnik parcele broj 44, koja ne pripada susednom Senćanskom groblju, upravo je grad Subotica koja je i zadužena za brigu o ovom kompleksu podignutom 1994. godine. Ipak, niko nije zadužen da obilazi ovaj kompleks, te se praktično i ne zna kada je spomenik ukraden. Prema rečima Dragana Takača, grobara na susednom Senćanskom groblju, on je prošlog utorka dok je radio u blizini, video-spomenik koji se nalazi u udolini. Nestanak spomenika prijavio je u subotu Rudolf Vajs, predsednik Nemačkog narodnog saveza u Subotici, kada je sa prijateljskim udruženjem Nemaca iz mađarskog grada Pečuja došao da položi venac.

Ištvan Olah, nekadašnji predsednik Udruženja skauta Mađara severne Bačke, kaže da su oni od 1997. godine održavali taj prostor uz nadoknadu od tadašnjeg Zavoda za urbanizam, ali da od 2009. godine ne dobijaju više novac te su prestali i sa sistematskim održavanjem tog prostora.

– Ponekad izađemo i počistimo, upravo pred praznike Svih svetih i Dana mrtvih, ili s proleća. Poslednji put sam bio u avgustu – kaže Olah i primećuje da je tada kompleks bio zapušten i zaparložen.

JKP „Čistoća i zelenilo” tek po nalogu gradske Direkcije za izgradnju grada izlazi da počisti i pokosi travu na ovom spomeničkom kompleksu i oni drugih nadležnosti nad njim nemaju. Grad ima i Odbor za komemoraciju nevinim žrtvama stradalim u toku i po završetku Drugog svetskog rata i sahranjenim na teritoriji Subotice, čiji je predsednik, rešenjem gradonačelnika Modesta Dulića od 17. oktobra prošle godine, Jožef Miškolci. U izjavi za „Politiku” Miškolci kaže će se osmočlani odbor sastati danas te da očekuje da se postavi i pitanje stalnog nadzora na ovim spomenikom.

Inače, ni on ne zna ko je morao da popravi ogradu koja je srušena na delu oko ovog kompleksa, i kroz koju su prolazili ilegalni emigranti koji su se jedno vreme krili na susednom groblju, a kroz koju su očigledno i lopovi ušli nekim vozilom prilikom krađe spomenika. U Osnovnom javnom tužilaštvu „Politici” je potvrđeno da su bili na uviđaju, da je delo kvalifikovano kao teška krađa i povreda groba, ali da osim očiglednog da su kradljivci bili opremljeni dobrim alatom, drugih tragova nemaju pa ni naznaka kada je to moglo da se dogodi.

Ištvan Pastor, lider SVM-a, izjavio je da je potrebno sagledati i da li ova krađa ima samo materijalni motiv ili i ideološko-političku pozadinu. Poslednjih godina bio je sporan spisak žrtava, na kamenim pločama u okviru kompleksa, jer se među imenima nevinih nalaze i ona za koje je nepobitno utvrđeno da su po ulasku mađarskih fašističkih vlasti činili zločine.