Grčki glas za nastavak pregovora o Kosmetu

INTERVJU
Grčka podržava nastavak pregovora o Kosovu i Metohiji i protiv je nametanja rešenja, izjasnili su se najviši zvaničnici te zemlje posle susreta sa srpskim šefom diplomatije Vukom Jeremićem, koji se juče vratio iz dvodnevne posete Atini. Prema njegovoj oceni, "to je izuzetno važna politička poruka koja će imati efekat spojenih sudova".

– Jer, ima još zemalja EU koje su instinktivno vrlo protiv nametanja rešenja, a pogotovo protiv nametanja rešenja van Saveta bezbednosti – istakao je Jeremić u razgovoru za "Politiku".

Jeremić je razgovarao sa najvišim državnim funkcionerima Grčke i to je, kako kaže, bila njegova prva poseta EU na bilateralnom nivou. Objašnjavajući zašto je baš Grčka bila njegov prvi izbor, Jeremić kaže da će rešavanje budućeg statusa Kosova imati posledice (pozitivne ili negativne, u zavisnosti od samog rešenja) po ceo region.

– A Grčka je najznačajnija zemlja regiona u smislu članstva u EU i NATO-u. Znači, Grčka je zaista ključna zemlja u svim tim institucijama koje imaju dubok stepen uključenosti u rešavanje problema Kosova. Ono što sam ja hteo da postignem tom posetom je da od njih zatražim da imaju još glasniju i aktivniju ulogu u rešavanju tog problema. Jer, ako EU treba da bude ključni faktor u procesu stabilizacije Balkana, onda je apsolutno logično da Grčka preuzme lidersku ulogu u tom smislu. Mislim da je bolje da Grčka, kao tradicionalno nama naklonjena zemlja, ima takvu ulogu, nego da je ima neko drugi.

A da li to misle i grčki zvaničnici sa kojima ste razgovarali?

– Apsolutno. Složili smo se da Grčka mora da ima jasan, rezolutan i glasan stav u okviru EU i složili smo se da treba da bude više nego do sada na prvoj liniji kada dođe do debate o Kosovu i uopšte o svim pitanjima stabilizacije regiona. A dva kritična pitanja stabilizacije regiona su pitanje rešavanja budućeg statusa Kosova i pitanje integracije zapadnog Balkana u EU. Što se tiče samog našeg stava o Kosovu, za taj stav sam dobio važnu podršku.

Zašto je toliko važan stav Grčke?

– To je prvi evropski jasan i glasan stav za nastavak pregovora, nakon što u poslednjih nekoliko nedelja, rekao bih, ključa tema Kosova. Grčka je apsolutno jasno i glasno posle moje posete stavila do znanja da mora doći do rezolucije SB UN i premijer Kostas Karamanlis je rekao da će se krajem sledeće nedelje na samitu EU u Briselu, koji će se dotaći i pitanja Kosova, do kraja zalagati da apsolutno sve mora da bude rešeno dogovorom u okviru SB UN.

Kad zvaničnici Grčke kažu da su za nastavak pregovora, da li misle eventualno na neke oročene pregovore o kojima se u poslednje vreme govori (120 dana, šest meseci, pa u slučaju neuspeha, prihvatanje Ahtisarijevog plana)?

– Nastavak pregovora do sada niko nije spominjao. Ovo je prvi put da neko glasno izađe sa zvaničnim stavom da se zalaže za nastavak pregovora. Naravno, modaliteti nastavka pregovora su vrlo važni, ali mislim da je probijena ta barijera, ta mentalna opna u smislu – već se sve ispregovaralo što je moglo da se ispregovara i više nema smisla razgovarati.

A kakav stav Grčka zastupa u EU u vezi sa mogućnošću da se, u slučaju da Rusija uloži veto na predlog rezolucije o Kosovu u SB UN, status pokrajine rešava van UN, unilateralnim priznavanjem nezavisnosti?

– Čini mi se da je gospođa Dora Bakojani bila eksplicitna na konferenciji za novinare u Atini – Grčka je protiv bilo kakvih unilateralnih rešenja. Mislim da je to dosta jak stav u trenutku kada postoji opasnost od unilateralnih rešenja.

Da li to što se Grčka protivi jednostranom rešenju, kako je rekla Dora Bakojani, znači da neće podržati nijedno rešenje bez saglasnosti i Beograda i Prištine, što je stav sličan ruskom?

– Njihov politički stav je jasno izrečen. Grčka je član EU i u okviru Unije postoji izuzetno složena debata o formiranju zajedničke politike. Kao što vidimo, EU jedva izlazi na kraj ovih dana sa određivanjem zajedničkog stava o izuzetno važnim pitanjima kao što je unutrašnje ustrojstvo EU. Ta debata nije nimalo jednostavna u okviru EU i Unija će težiti, i kad je reč o Kosmetu, ka ujednačavanju stava, odnosno iznalaženju zajedničkog stava. Kakav će biti ishod te debate, bilo bi apsolutno neprimereno predviđati, ali vrlo je važno da neko glasno kaže da za EU ne bi trebalo da bude prihvatljiv bilo kakav unilateralizam, zbog toga što se EU generalno zalaže za rešenja koja su bazirana na konsenzusu. E, kad neko pokrene takvu debatu, sa jakom argumentacijom, dosta je teško takvoj argumentaciji eksplicitno kontrirati. Zar će neko u tom slučaju reći – "mi se u stvari zalažemo za unilateralno rešenje van UN"? To se dosta teško, u političkom smislu, brani. Prema tome, dosta je važno da imate nekog principijelnog člana koji će podsetiti na principe za koje se zemlje EU univerzalno zalažu u rešavanju međunarodnih pitanja.

U Grčkoj ste rekli da je za Srbiju prihvatljiva "bilo kakva autonomija u okvirima samouprave južne srpske pokrajine". Da li je takav stav sadržan i u planu Beograda za status Kosmeta koji je, kako je rekao ministar za pokrajinu Slobodan Samardžić, predstavljen Rusiji?

– Naravno, mi smo spremni da raspravljamo o svakoj vrsti autonomije, svakoj vrsti samouprave...

Da li bi bio prihvatljiv i takav stepen autonomije koji podrazumeva i formiranje kosovskih opružanih snaga, kao što predviđa, recimo, plan Martija Ahtisarija?

– Mi smo spremni da pregovaramo o svim modalitetima koji ne ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje. I u tom smislu imamo zaista dobre namere kada kažemo da želimo da pregovaramo dalje i da smo spremni da napravimo kompromis. Postoje neke "crvene linije", o kojima često govorimo i koje su već svima poznate – mi ne možemo da diskutujemo o bilo kakvom zadiranju u suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Ali, spremni smo da budemo izuzetno fleksibilni u tom smislu i radićemo blisko i sa našim partnerima iz Rusije, ali i sa našim partnerima iz Kontakt grupe, a i Saveta bezbednosti.

-------------------------------------------------------------------------

Više grčkih vojnika na KiM

– Kada je reč o Kosovu i Metohiji, insistirao sam na tome da Grčka mora da preuzme jednu ozbiljniju rolu ne samo u političkom smislu, nego i u bezbednosnom, s obzirom da je ona i članica NATO-a. Tražio sam da povećaju prisustvo svog kontingenta u okviru Kfora i oni su prihvatili – ističe Vuk Jeremić.

-------------------------------------------------------------------------

Jača ekonomska saradnja

Osim centralne teme očuvanja mira i stabilnosti na Balkanu, a kroz prizmu rešavanja kosmetskog pitanja, srpski ministar spoljnih poslova imao je u Grčkoj i veliki broj razgovora o ekonomskim pitanjima, koje je ocenio uspešnim.

– Grčka je u kumulativnom smislu najveći investitor u Srbiju i jedna od važnih stvari koje su dogovorene jeste ukidanje duplog oporezivanja, koje opterećuje svaku vrstu ekonomske saradnje, a pogotovo ulaganje. To je sa srpske strane bilo rešeno, ali sa grčke to nije bilo urađeno do prekjuče. Grci su prihvatili našu argumentaciju i javno su se obavezali da u najskorijem mogućem roku, čim to proceduralno bude sprovedeno u delo u okviru grčkih institucija, to bude završeno i sa njihove strane – rekao je juče za "Politiku" ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.