Muzika je nepresušna inspiracija

Li Konic ponovo u Beogradu posle 36 godina, ovog puta u duetu sa Denom Tepferom za klaviromLi Konic, svedok zlatnog doba džeza, pionir kul-džeza, koji je sebe davno opisao kao putujućeg prodavca improvizacije, iza sebe ima više od 150 albuma i karijeru dugu gotovo sedam decenija. Američki saksofonista i kompozitor koji je inspirisao mnogobrojne muzičare, daleke 1977. nastupio je na Beogradskom džez festivalu, kao član kvarteta Šelija Menija, a 36 godina kasnije ponovo će se pokloniti ovdašnjoj publici u duetu sa mladim i talentovanim pijanistom Denom Tepferom. Kako objašnjava Li Konic za „Politiku”, svirka u Domu omladine, zakazana za petak, biće pravi muzički razgovor dve generacije muzičara:

– Lakše je komunicirati na sceni sa jednom osobom, nego sa trojicom, kao kada svirate u kvartetu. A sa Denom veoma dobro komuniciram i zato se i radujem svirkama, i nadam se da će i publika uživati.

Kao klinac prvi instrument koji je dobio bio je klarinet, ali vrlo brzo ga je zamenio saksofonom. Klarinet je želeo, jer mu je slavni Beni Gudman, pored Luisa Armstronga, Lestera Janga i Lenija Tristana, bio velika inspiracija:

– Ali, shvatio sam da ako želim da budem u bendu, moram da sviram saksofon. Sećam se da sam, umesto da spavam, krio ispod pokrivača Gudmanove ploče i slušao ih – priča Konic, ali priznaje da je svojevremeno odbio šansu da svira sa njim:

– Želeo sam da sviram u njegovom bendu, ali čuo sam da baš nije najprijatniji čovek za rad, pa mi i nije bilo toliko žao.

Sarađivao je i sa jednim od najvećih džezera svih vremena – Majlsom Dejvisom na albumu „Birth of the Cool”. Bilo je to, kaže, posebno iskustvo, jer su se na istom mestu našli neki od najistaknutijih i najtalentovanijih muzičara tog doba. Svojevremeno su ga džez kritičari poredili sa Čarlijem Parkerom. Međutim, Konic kaže da mu je Parker bio prijatelj, a ne rival:

– Proučavajući Parkerovu muziku, osetio sam strah od njegove veličine kao džezera. Ali, kada sam shvatio koliko je njegova muzika dobra, nisam želeo da je kopiram. On mi se zahvaljivao i govorio koliko je srećan što ne sviram njegovu muziku, kao što to svi ostali rade…

U julu je na festivalu „Džezaldija”, u San Sebastijanu, dobio nagradu za životno delo. To priznanje shvatio je kao poklon koji obavezuje da se gura dalje. Knjigu koju je Endi Hemilton objavio o njemu, a za koju su mnogi rekli da je obavezno štivo za svakog muzičara i poklonika džeza, vidi kao lep pogled na njegovu karijeru:

– Srećan sam da su ljudi tako lepo reagovali na nju. Čuo sam da je prevedena na italijanski, što je lepo, ali od toga nisam dobio tantijeme... U svakom slučaju, knjiga je korisna za one koji žele da se bave muzikom, jer iz prve ruke mogu da saznaju kako je to kad se baviš ovim poslom i ohrabruje ih da nastave da se bave muzikom – priča saksofonista koji je pre desetak dana napunio 86. godina:

– Još uvek sam na sceni, jer to mogu i dalje da radim, mada mi putovanja sve teže padaju. Nikada nisam pomislio da odustanem, jedino mi je, ako sam svirao i sarađivao sa pogrešnim ljudima, bilo teško. Ali, muzika mi je uvek bila stalna i nepresušna inspiracija.

J. Koprivica

-----------------------------------------------------------

Evropa je posebna

Li Konic je tokom karijere dosta snimao i nastupao u Evropi, jer, kako kaže, posebno je iskustvo raditi na Starom kontinentu:

– I publika u Evropi je veoma inteligentna. Jedva sam čekao ovu nedelju i start turneje, koja počinje baš u Beogradu – kaže Konic, koji decenijama živi na relaciji Njujork–Keln jer mu je supruga Nemica.