Osam grupa, dve istrage, jedna "Mreža"

Jedna od nepoznanica u vezi sa policijskom akcijom protiv krijumčara cigareta zvanom "Mreža" je to što je obuhvatila samo šverc koji se odvijao od 1995. godine pa nadalje. Kako se krijumčarenje odvijalo i pre 1995. godine, otvara se pitanje zašto istragom nije obuhvaćen i raniji period?

Radoznalost javnosti po ovom pitanju nije zadovoljio ni bivši ministar policije Dušan Mihajlović, čovek koji je 1. juna 2003. godine potpisao rešenje za pokretanje akcije "Mreža", i koji je pre nekoliko dana u "Poligrafu" Televizije B92 prvo rekao da "postoji nešto što se zove zastarelost", da bi odmah potom dodao i da "nema ništa protiv da se istraga proširi i na period iz 1993. i 1994. godine". Ipak, nije sasvim jasno zašto se policija u startu odlučila da istražuje samo posleratni period, iako je šverca bilo i pod blokadom UN, dakle tokom rata na teritoriji bivše SFRJ.

Izvori našeg lista bliski istrazi objašnjavaju da je upravo zastarelost predstavljala veliki problem u otkrivanju grupa švercera cigaretama. Zastarelost, kako objašnjavaju pravnici, nastaje kada prođe duplo više vremena od zaprećene kazne. Na primer, ako je za određeno krivično delo koje je počinjeno 1993. godine, predviđena kazna zatvora od pet godina, onda delo zastareva za 10 godina, dakle 2003. godine. Naravno, ukoliko je predviđena kazna 10 godina, onda delo zastareva tek za 20 godina itd. Ukoliko se krijumčari gone samo zbog carinskih i poreskih prekršaja, onda do zastarelosti dolazi već posle deset godina. Može se pretpostaviti da je policija, u junu 2003. godine, imala na umu ovu vrstu krivičnih dela kada je, posle akcije "Sablja", započela akciju "Mreža".

Nije to bilo prvi put da se srpska policija, posle 5. oktobra 2000, bavi istragom o švercu cigareta. Jedna je istraga povedena u leto 2001. godine, kada je, prema rečima Dušana Mihajlovića, bivši premijer Zoran Đinđić na sednici Predsedništva DOS-a zatražio da se ispita poslovanje Stanka Subotića Caneta. Kontekst je bio sledeći: unutar DOS-a je došlo do sukoba posle ubistva Momira Gavrilovića, bivšeg udbaša koji je nudio usluge i Zoranu Đinđiću i Vojislavu Koštunici, preporučujući se za posao reorganizacije Resora državne bezbednosti. Gavrilović je ubijen 3. avgusta 2001, istog dana kada je bio na sastanku u kabinetu tadašnjeg predsednika SRJ Koštunice, a u javnost su vrlo brzo doprle informacije o tome da je Gavrilović nudio podatke o sprezi novih vlasti sa organizovanim kriminalom, i da je, između ostalih, spominjao Ljubišu Buhu Čumeta kao čoveka koji dobija unosne državne poslove na asfaltiranju puteva. Uskoro je spomenut i Stanko Subotić, čiji je jedan od zaposlenih odvezao Gavrilovića na sastanak u Koštuničin kabinet. DSS je na to potegao pitanje Subotićevih veza sa Đinđićem, odnosno Đinđićevog putovanja u državnu posetu Francuskoj Subotićevim avionom. Đinđić je zatražio da se "stavi tačka" na pitanje Subotićevog poslovanja. Navodno je formirana radna grupa koja je bila zadužena da informiše premijera o nalazima svoje istrage i u kojoj su bili Mladen Spasić, sadašnji šef službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) i inspektor Josip Bogić. Izveštaj te grupe nikad nije obelodanjen, ali Dušan Mihajlović je prošle nedelje saopštio da je, prema njegovom saznanju, grupa utvrdila da je Subotić – čist.

Šest meseci posle početka akcije "Mreža", policija je specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću u januaru 2004. godine predala samo jedan izveštaj, i to o grupi Mirjane Marković, Marka Miloševića i Bojane Bajrušević, udovice Vladimira Kovačevića zvanog Tref koji se švercom cigareta bavio dok nije ubijen 1997. godine. Prijić je taj izveštaj prosledio tužilaštvu u Novom Sadu, i na tome je neko vreme sve ostalo.

Rad na slučaju "Mreža" nastavljen je (neki tvrde i pojačan, ali o tome nema saglasnosti među izvorima "Politike") posle smene na vrhu vlasti u Srbiji (nova vlada izabrana je u martu 2004). Inspektori su, pored svih ostalih teškoća, krenuli i u borbu sa vremenom, jer je trebalo prikupiti dovoljno materijalnih dokaza koji će biti validni za sudski postupak koji bi usledio posle uspešne istrage.

Krenulo se u provere papira, finansijskih transakcija i u ispitivanje svih onih koji bi mogli nešto da znaju. Prema informacijama našeg lista, ispitano je više od 300 osoba. Istovremeno su preko Interpola dobijeni odgovarajući podaci i dokumentacija o švercu cigaretama i finansijskim transakcijama. Svoje podatke su poslale policijske službe Slovenije, Hrvatske, BiH, Grčke, Kipra, Švajcarske, Nemačke, Ukrajine, SAD, Austrije i Australije. Svoj odgovor jedino nije poslala Velika Britanija, odakle je čak stigao dopis u kome se Britanci, navodno, pitaju koja je to firma "Britiš ameriken tobako", tvrdi jedan od izvora "Politike".

Bilo kako bilo, policija je otkrila da je postojalo osam grupa firmi koje su se tokom devedesetih bavile uvozom cigaretama. Najveći promet se odvijao preko preduzeća "Tref rentakar" Bojane Bajrušević; "MPS" Dušana Zabunovića; "Okrim" Mirka Vučurovića; "Mia" Stanka Subotića Caneta; "Delta M" Miroslava Miškovića; "Interspid" Petra Komljenovića, "Mega tabak" Mladena Grujića i "Fitnes" Milovana Vujisića.

Činjenica je da nijedna od tih grupa devedesetih godina nije mogla da uvozi cigarete bez odobrenja pojedinaca iz državnog vrha, pa se može pretpostaviti da zbog toga nije ostalo dovoljno kvalitetnih dokaza, na osnovu kojih bi se mogli povesti sudski procesi.

Ipak, policija je tokom istrage uspela da dođe do podataka da su tri firme bile nosioci nelegalne trgovine cigaretama. Prva je "Tref rentakar" Bojane Bajrušević, udovice Vlade Kovačevića Trefa, bliskog prijatelja Marka Miloševića, druga je preduzeće "Mia" Stanka Subotića Caneta, dok je treća "Okrim" Mirka Vučurovića. Protiv prve i druge grupe podnete su krivične prijave kojom su obuhvaćeni Bojana Bajrušević, Marko Milošević, Mirjana Marković, Stanko Subotić Cane i mnogi drugi. Grupa biznismena Mirka Vučurovića, poznatog po "nivada" satovima, obuhvaćena je istragom, ali istražitelji, bar za sada, nisu pronašli dovoljno dokaza za pisanje krivične prijave.

Najviše podataka i dokaza o tome kako se odvijao šverc policija je, navodno, prikupila protiv grupe Stanka Subotića. Beogradski nedeljnik NIN objavio je 23. maja prošle godine da je policija otkrila tri načina na koji je firma "S" biznismena "N" nelegalno trgovala cigaretama. Tada ovaj magazin nije javno tvrdio da je reč o Stanku Subotiću i firmi "Mia", zbog izbegavanja eventualnog sudskog procesa.

Prvi način se odvijao tako što su šleperi dolazili iz Makedonije u Srbiju, a potom su se fiktivno prikazivali izlasci istih iz zemlje preko graničnog prelaza Bogojevo, gde ih je navodno preuzimao nepostojeći kupac. Po dolasku u Bogojevo, šleperi sa neocarinjenim cigaretama samo su na trenutak izlazili iz republike, da bi se zatim vraćali uz policijsku pratnju u skladišta u Futogu, Novom Sadu i Rumenki. Drugi način nelegalne trgovine odvijao se, navodno, tako što bi Subotić u inostranstvu legalno kupovao cigarete, koje u konvojima iz zapadne Evrope stižu na prelaz Kelebija, a iz Makedonije preko Preševa. U tim situacijama, direktor tadašnje Savezne uprave carina Mihalj Kertes na prelaze šalje ekipu za Vanredne mere kontrole, koji od običnih carinika preuzimaju kontrolu i šleperi satima prolaze uz pratnju vozila sa policijskim tablicama. Treći način bilo je naduvavanje faktura legalno uvezenih cigareta iz Makedonije.

Policija je utvrdila i da je "Markova grupa" švercera koristila dva načina za nelegalno bogaćenje. Prvi način bogaćenja sastojao se u naduvavanju faktura za legalno kupljene cigarete, dok se drugi način sastojao u naredbi Mirjane Marković, Mihalju Kertesu, tadašnjem direktoru Uprave carina, da propušta sve kamione koji su vlasništvo preduzeća "Tref rentakar".

Što se tiče prvog načina bogaćenja na račun države (naduvavanje faktura), "Markova grupa" je legalno kupovala cigarete od proizvođača za potrebe Tref fri-šopova. Cene cigareta su zatim naduvavane ubacivanjem lažnih posrednika, takozvanih of-šor kompanija – BVA iz Delavera, "Feroglas" iz Lihtenštajna i "Prima trejding" iz Ciriha. Sve te firme bile su u vlasništvu Bojane Bajrušević.

Razlika u novcu između stvarne i prikazane cene, uplaćivana je na račune ovih of-šor firmi u državi i u inostranstvu. Utvrđeno je da je u inostranstvu novac uplaćivan u bankama u Segedinu, Budimpešti, Ljubljani i u Švajcarskoj. Odatle je novac prebacivan na privatne račune Bojane Bajrušević.

--------------------------------------------------------------------------

Biznismeni

Šverc cigaretama odvijao se i pre 1996. godine. Poznato je da je taj "državni posao" počeo posle uvođenja ekonomskih sankcija SR Jugoslaviji. Kako nije bilo moguće obavljati legalan uvoz cigareta, ali i druge akcizne robe, država je, preko Resora državne bezbednosti, organizovala grupe krijumčara koji su uvozili robu i zatim je preko mreže lokalnih preprodavaca, prodavala na ulicama Srbije i Crne Gore. U tom kontekstu pominjana je proteklih godina i prodajna mreža "Politikine" kuće, zajedno sa drugim distributivnim mrežama u Srbiji i Crnoj Gori. Nije tajna da je do 1995. godine, država deo novca od ulične prodaje cigareta, druge akcizne robe, ali i nafte, koristila za finansiranje ratova na području bivše SFRJ. Drugi deo novca slivao se u privatne džepove, pojedinaca uključenih u šverc.

Po završetku ratova sav novac počinje da se sliva u džepove pojedinaca koji su se, zahvaljujući tome, enormno obogatili i postali "biznismeni".