Portret bez rama: Aleksandar Đorđević

Jedini čovek koji može da služi kao konačna potvrda teorije da se u Srbiji svi muškarci podjednako razumeju u fudbal kao u tajne službe jeste pravnik iz Čačka Aleksandar Đorđević. Nekadašnji član uprave Crvene zvezde postao je nedavno čelni čovek Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Novidirektor ima prošlost kakva je najpoželjnija pri izboru „ključara srpskih tajni”.Poznato je samo pet biografskih podataka: da je rođen u Čačku, da je pravnik, da je Vučićev školski drug, da je bio u upravi Crvene zvezde i da ga mešaju sa istoimenim košarkašem. On sam ne želi da otkriva više, dakle idealna situacija da ponovo oživi stari srpski sport – teorija zavere.

Naime, „vrsni znalci” sastavljanja fudbalskog tima, posebno reprezentacije, transfera fudbalera, tehničkih karakteristika igrača, ali i „pouzdanih informacija” koga služba prati, prisluškuje, koje političke, finansijske i kadrovske poteze vuče, otkrili su u Đorđevićevom postavljenju jednu novu zaveru. Crvena zvezda se posle mnogo godina vratila svom starijem bratu – službi. I ne samo to, nego klub koji celo svoje postojanje važi kao „policijski”,i to pre svega zbog činjenice da je u njenom osnivanju aktivno učestvovao Slobodan Penezić Krcun, osnivač i prvi načelnik Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA), daleke preteče BIA, posle mnogo godina dobija svog čoveka u kabinetu na Banjici, kabinetu koji mnogi u Srbiji smatraju „centrom svih srpskih sudbina” – od političkog kadrovanja u vrhu države, preko vračara koje čitaju iz dlana na Petrovdanskom vašaru u Rudnoj Glavi kod Majdanpeka, pa do „štelovanja” fudbalskih rezultata.

Poznato je,naime,da su prethodna dva od tri šefa BIA bili „partizanovci” – Rade Bulatović, direktor od 2004. do 2004, i Saša Vukadinović od 2008. do 2012, ne računajući Đorđevićevog prethodnika NebojšuRodića, koji osim „vožnje bicikla, nema nikakvih afiniteta prema sportu”.

I upravo je ta činjenica „vrsnim” poznavaocima fudbala i službi bila ultimativni dokaz zašto Partizan nadmoćno već šest godina uzastopno osvaja titule. Doduše, Radetu Bulatoviću „vrsni poznavaoci” fudbala i službi zameraju što nije odmah ušao u sve pore sistema s Banjice, pa je u prve dve godine njegovog mandata Zvezda ipak bila šampion. To što je Zvezda tad imala bolje igrače, a Partizan narednih šest bio toliko nadmoćniji da je rivale ponižavao kao da su loptaši iz Požežena kod Velikog Gradišta, uopšte se ne uzima kao argument među „poznavaocima prilika”. Nije to bitno, kažu, važno je samo da Đorđević vrati titulu na Marakanu.

Dakle, očekivanja od novog „ključara tajni” su velika i to ne samo među onima koji vole teoriju zavere i navijaju za Zvezdu. Oni drugi se samo nadaju da će kao pravnik nastaviti ono što su njegovi prethodnici započeli – da ne spaja Krcunovu ljubav prema fudbalu i poverljivim poslovima u jedno.

Dušan Telesković