U maniru ličnog obraćanja

Odgovor direktorke Tanjuga („Politika”, 2. novembra) na moj tekst „Tanjug javlja da imate lobotomiju“ napisan je tako da ne zaslužuje nikakav odgovor. Naime, direktorka ni na jednom mestu ne polemiše sa tekstom, već direktno sa mnom, kršeći time sva pravila (civilizovane i akademske) polemike. Direktorka Tanjuga me u svom odgovoru pita, recimo, sledeće: „Poštovana profesorko, recite ko Vas zapravo najviše iritira u našem servisu.“ Da odgovorim – nikoga od vas ne poznajem lično, te me niko od vas nimalo ne iritira, budite uvereni.

Direktorka Đukić ide i dalje u ličnom obraćanju, ne libeći se da mi postavi dijagnozu i udeli u ime redakcije pokoji (krajnje nestručan, svakako) medicinski savet: „Poštovana profesorko... potrudite se malo više, sinhronizujte se i kompenzujte, da se poslužimo, Vama očito bliskim, medicinskim vokabularom.“

Naravno da niko civilizovan neće hteti bilo šta da odgovori na takav tekst. I u tome leži najveća razlika između naša dva teksta – moj će se čitati i pamtiti – a lične uvrede koje meni direktorka Tanjuga upućuje neće zapamtiti niko. Sapientis sat.