Tu smo, gde smo...

Plasmanska klackalica ili začarana petlja u kojoj se bezmalo već deceniju vrti naša atletika nastavlja se i po završetku "B" grupe Prve lige Kupa Evrope u Milanu. Selekcije Srbije sele se u Drugu ligu, da bi iduće godine (kao što je to bilo i prošle i pre tri godine...) izborile plasman u prvoligaško društvo.

Dakle, ispadanje iz Prve lige nije neuspeh, kao što ni pobeda u Drugoj ligi i plasman u viši rang nije uspeh. Jednostavno, to je rezultat kvaliteta naše atletike.

Istina, mogli smo u Milanu da imamo i jači tim, da nije povreda ili važnih individualnih planova. Sa Oliverom Jevtić, Lukom Rujevićem, ili spremnim Draganom Perićem, Azrom Eminović, Nenadom Lončarom i još ponekim, naše selekcije bile bi nešto jače i bliže željenom opstanku u prvoligaškom društvu, ali ne sme se zaboraviti da ni njihovi rivali nisu izveli na borilišta apsolutno najjače sastave.

Opet, analizom učinka naših reprezentativaca i reprezentativki, lako se uočava da je njihov bodovni saldo mogao da bude i veći, da nije bilo nekih neplaniranih podbačaja. Ali, kikseve su imali i drugi: Đibilisko je u skoku motkom bio pola metra ispod svog rekorda; Hau 46 santimetara kraći od svog rekorda u skoku udalj; Vodovnik 1,06 m od svog rekorda u bacanju kugle, Čeplakova  sedam sekundi sporija na 800 m, Javornikova 1,15 minuta sporija na 5.000 m, itd.

U Milanu šestoro naših takmičara postavilo je lične rekorde: Ivan Janković (800 m:1:51,99), Dušan Markešević (1.500 m: 3:47,21), Danijel Vukajlović (5.000 m: 15:24,85),  Nataša Laćarački (200 m: 24,92),  Marina Munćan (3.000 m: 9:17,57) i Ana Subotić (5.000 m: 16:28,44), ali nažalost ti rezultati ne vrede previše u evropskoj konkurenciji.

Po četvoro reprezentativaca i reprezentativki Srbije u Milanu je postavilo najbolje rezultate sezone: Marko Janković (100 m: 10,99), Boris Gluhak (200 m: 21,87), Dušan Markešević (3.000 m: 8:07,70), Dejan Bogićević (3.000 m stipl: 9:50,61), Marija Papić (800 m: 2:11,24), Slavica Semenjuk (motka: 4,10 m), Ivana Španović (dalj: 6,37) i Biljana Topić (troskok: 13,42). Problem je što većina njih, čak i da su ostvarili lične rekorde, ne bi bili bolje plasirani i ne bi osvojili više bodova. Izuzetak su veterani u ovoj ekipi Bogićević i Janković čiji su lični rekordi (Bogićević 8:55,43; Janković 10,34) neuporedivo bolji od milanskih ostvarenja.

Činjenica je, međutim, da je najveći deo reprezentativaca, bio ispod svojih rekorda, pa i najboljih rezultata postignutih ove sezone. Nažalost ni tu se ne može naći jak alibi za ispadanje, jer samo su Sonja Stolić (1.500 m) i Dijana Šefčić (kugla) zbog slabih izdanja imale ozbiljan plasmanski podbačaj. Stolićeva (lični rekord 4:09,17)  i Šefčićeva (lični rekord: 16,41) trebalo je da se bore za prva tri mesta, zauzele su sedmo, odnosno često mesto.

Bez sumnje sportski direktor Dragutin Topić i savezni treneri, članovi Stručnog štaba, daće detaljniju, precizniju i kvalitetniju analizu učešća naših reprezentativaca na takmičenju u Milanu, ali ni to neće bog zna šta promeniti.

Odgovore na suštinska pitanja naše atletike moraju pre svega da daju klubovi i treneri koji "proizvode" reprezentativce.  

Zbog čega više nemamo sprintere? Zašto u troskoku u kojem smo imali i prvaka Evrope nemamo takmičara koji može da postigne rezultat iznad 15 metara, zašto naši srednjeprugaši i dugoprugaši, ne računajući Markeševića, sve više zaostaju za nekadašnjim asovima, zašto nemamo skakača uvis koji može da nasledi Topića, ili, zašto, veliki najveći broj talentovanih atletičarki i atletičara, od kojih neki u mlađim kategorijama imaju vredna međunarodna ostvarenja, kao seniori postaju trećerazredni takmičari?