Inflacija pada, ali ne i kamate

S padom inflacije i kamate na dinarske zajmove krenule su „u rikverc”, ali taj procenat je gotovo simboličan u odnosu na pad inflacije. Potrošačke cene su, na međugodišnjem nivou, pale na svega 2,2 odsto u oktobru u odnosu na prošlogodišnjih 12,2 odsto, ali kamate su i dalje u zoni visokih dvocifrenih iznosa.

U vreme najveće inflacije banke su nudile dinarske zajmove i sa kamatom od 25 do 27 odsto efektivno, a sada dinare „prodaju” po ceni jedva manjoj od 20 odsto, u proseku. Sem toga, onaj kome treba dinarski zajam trebalo bi da razmisli da li da se opredeli za promenljivu kamatnu stopu, koja je trenutno niža, jer zavisi od šestomesečnog belibora, kao referentne kamate, koja je u padu kao posledica niže inflacije, od fiksne kamatne stope, koja je još uvek koji procenat iznad 20 odsto godišnje.

Zašto pad kamata na dinarske zajmove još nije osetniji, bar za desetak procentnih poena, bar za onoliko koliko je pala inflacija? Pogotovo kada i sami bankari kažu da im je kreditna aktivnost u padu i da je broj novozaključenih kredita sve manji. Oni, međutim, kažu da taj „račun” nije tako jednostavan, jer je inflacija još u prvoj polovini godine bila veoma visoka. U januaru je iznosila 12,8, u februaru 12,4, a u martu 11,2 odsto, međugodišnje posmatrano. Radi se o takozvanoj prenesenoj inflaciji iz prethodne godine.

– To što je inflacija niska nekoliko meseci ne može biti dovoljan i jedini razlog za pad kamata na dinarske zajmove – kaže Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka. – Kamate ne padaju automatski, već je potrebno da inflacija u dužem vremenskom periodu bude stabilna kako bi banke na to dugoročno mogle da računaju. Znači, godinu, dve ili tri u nizu, a ne samo šest meseci.

Potrebno je, dodaje on, da i Narodna banka „prenese” pad inflacije na svoju referentnu kamatnu stopu koja je merilo, a centralna monetarna institucija je, kako on kaže, još uvek oprezna.

– Mora se imati u vidu da je udeo loših zajmova sve veći, a to je takođe trošak banke. Tu su i rezervacije za plasmane. Ne može se izdvojiti samo jedan faktor – kaže Dugalić.

Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke” kaže da oni nisu menjali fiksne kamatne stope za kredite u dinarima, kao ni za one indeksirane u evrima, u odnosu na isti period prošle godine.  

– Promenljive kamatne stope za plasmane u dinarima niže su u proseku zatri procentna poena, s obzirom na to da je u međuvremenu vrednost šestomesečnog belibora (kao promenljivog elementa u okviru kamatne stope) pala sa 13u oktobru 2012. na 9,82 odsto u novembru 2013. Ovi podaci se odnose na gotovinske, potrošačke i kredite za refinansiranje, kaže Rebić. 

Što se tičekretanja kamatnih stopa, Rebić je objasnio da će one, kao i do sada zavisiti od nekoliko faktora, koji uključuju tržišna kretanja, rizik poslovanja, kreditnu sposobnost klijenata…

– Pozitivna kretanja u smislu nižih kamata, naši klijenti su, zbog snižavanja referentne kamatne stope NBS, već direktno osetili kroz jeftinije kredite sa promenljivom kamatom u dinarima. Dinar je već mesecima na vrlo uravnoteženom nivou, uz minimalnu potrebu za intervencijama NBS na međubankarskom tržištu. Ukoliko se ovakav trend nastavi u narednom periodu, sa očekivanim daljim popuštanjem inflatornih pritisaka, možemo da očekujemo dodatno snižavanje referentne kamatne stope NBS, što će direktno uticati na pojevtinjenje kredita sa promenljivim kamatnim stopama, a posredno i na niže troškove izvora u dinarima u narednom periodu, ocenio je Rebić. To će svakako imati i pozitivan uticaj na građane koji su zaduženi u domaćoj valuti.

Kretanje kamatnih stopa kod kredita indeksiranih u evrima, zavisiće, kao i do sada od rizika zemlje, visine obavezne rezerve, tržišnih kretanja, rizika poslovanja i kreditne sposobnosti klijenata, napominje on.

Ovaj sagovornik demantuje da je opala tražnja za kreditima.

– Trend je, od početka godine, u Sosijete ženeral banci izuzetno dobar, kada govorimo o tražnji i plasmanu kredita. Mi smo u prvoj polovini godine odobrili čak 53 odsto više keš i potrošačkih kredita nego u istom periodu prošle godine, a stambenih 23 odsto više nego lane, naglasio je Miroslav Rebić.