Braća po oružju

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu stari je prijatelj Srbije. Zajedno s Ivicom Dačićem, zaslužan je za otvaranje ruskog centra za vanredne situacije na aerodromu u Nišu, centra oko kojeg se kod nas pre nekoliko godina digla buka, jer „eto, Rusi prave tajnu vojnu bazu u Nišu“. Tajna vojna baza na međunarodnom aerodromu, koji je skoro u centru grada? No, dobro, ta je stvar u međuvremenu postala jasna i sumnjičavim atlantistima, jer su ruski helikopteri i avioni sa niškog aerodroma gasili požare širom Srbije, Crne Gore i BiH. U to vreme Sergej Šojgu nije bio ministar odbrane već ministar za vanredne situacije.

Sada je u Srbiju došao kao ministar odbrane, kao prvi ruski ministar odbrane koji posećuje Beograd posle 14 godina. Nekoliko dana pre posete Šojgu je izjavio „da su glavni protivnici Rusije danas međunarodni terorizam i NATO“. Naša je vlada pre izvesnog vremena usvojila Akcioni plan za sprovođenje individualnog programa saradnje sa NATO-om u okviru Partnerstva za mir. No, mi smo vojno neutralna zemlja.

Ministar odbrane Rusije je u Beogradu izjavio „da se u proteklih 15, a mogu reći i 20 godina nivo vojnotehničke saradnje smanjio do drastičnog, mogu da kažem do nepristojnog nivoa, i da je najbolje da odnose u oblasti vojne industrije uredimo u najkraćem roku“. Šojgu je tu najverovatnije mislio na problem naših modifikacija i modernizacije ruskih raketnih PVO sistema „kub“ i „neva“ i protivoklopnih raketa „maljutka“, što smo sve uradili ne pitajući o tome rusku stranu. Sada se oni pozivaju na zaštitu intelektualne svojine, i to retroaktivno, a mi bismo da se to eventualno odnosi samo na budućnost. Rusi strahuju da će naše kompanije modernizovane spomenute raketne sisteme prodavati i na trećim tržištima, i pitaju se gde je tu njihov interes.

Potpisanim strateškim sporazumom o saradnji u oblasti odbrane zemlje napravljen je prvi korak ka prevazilaženju tih problema, stvoren je prostor za novu i kvalitetnu saradnju na području školovanja vojnih kadrova. Nekada je SFR Jugoslavija vodila pametnu i uravnoteženu politiku školovanja oficira na vojnim akademijama kako na Zapadu tako i u Sovjetskom Savezu. U poslednjih 14 godina mi oficire, kada ih šaljemo u inostranstvo na školovanje, šaljemo pretežno u zemlje NATO-a. Kada pričamo priče o obuci naše vojske pričamo o standardima NATO-a, koji su „najbolji u svetu“. Interesuje me ko je to overio da su to „najbolji standardi u svetu“? U kom su to ratu i protiv kog to protivnika ti standardi i provereni? Jer, rat je jedini realan test sposobnosti neke vojske, pa i kvaliteta njenih standarda. Sintagme srpskog vojnog novogovora, tipa „evaluacija“ do nivoa postavljanja nekog vojnog kampa, praćenje konvoja, ili razdvajanje nasilnih demonstranata, posao je za armije banana državica.

Ruska strana dobro zna ko je u našem političkom i vojnom establišmentu zagovornik novogovora, „evaluacije“ i ostalih budalaština, pa otuda i neke ocene ministra Šojgua.

Da, predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je ministra odbrane Rusije Ordenom srpske zastave prvog stepena, rekavši pri tome i „da su naša oružja uvek dejstvovala zajedno, ali da se nada da u svetu više neće dejstvovati ni jedno oružje“. Kako je ovaj drugi deo izjave predsednik Nikolić dao da ga ne bi dežurni kritičari odmah napali za prvi deo izjave, koji je uostalom istorijski sasvim tačan, to znači da će novi „migovi-35” za jedinice naše borbene avijacije ipak stići sledeće godine.