Česi na korak od odbrane titule

Kad naša teniska reprezentacija stupa na teren u beogradskoj Areni, rabi se verovatno najpoznatija i sigurno najčešće izvođena horska deonica u istoriji muzike. S razglasa odjekuje „O, Fortuno” kojom moćni hor i simfonijski orkestar otvaraju muzičko-scensko delo „Karmina Burana” nemačkog kompozitora Karla Orfa.

Fortuna je bila boginja sreće kod starih Rimljana. Zadivljujuće ujednačeni muški i ženski glasovi, upravo se obraćajući njoj, pevaju o promenljivosti srećnih okolnosti („katkad rasteš, katkad padaš, nosiš sreću ili jad”...).

Sva je prilika da je ta melodija odabrana da prati naš teniski tim zbog naboja od kojeg se koža ježi, a ispala je metafora varljive sreće koja je snašla srpsku reprezentaciju u predvečerje okršaja sa Češkom u 101. finalu Dejvisovog kupa. To nam je što nam je. Kad smo, recimo, na istom poprištu dočekali Francuze u borbi za grandioznu „salataru” pre tri godine, u stroju su bili svi naši aduti, a gosti nisu mogli da računaju na svog najboljeg asa Congu, koji je zbog povrede bio samo posmatrač u Beogradu.

Taj maler je sada poterao Tipsarevića, a Troicki ne samo da je kažnjen i teže od onih kojima je dopingovanje dokazano nego je i ponižen zbog zabrane ulaska u dvoranu. Pošto je knjiga spala na Đokovića, koji je ostvario prvu od dve planirane pobede, provejava mišljenje da će trofej uglednog takmičenja da pripadne timu koji bude uspešniji u igri parova.

Onda su Česi, važeći šampioni, nadomak trijumfa. Njihov dubl s Berdihom i Štjepanekom crpeo je samouverenost iz 13 pobeda u 14 zajedničkih mečeva. Delovao je autoritativno i uigrano kao saglasje s početka „Karmine Burane”.

Zimonjiću i Bozoljcu je nedostajala energija kojom bi potpalili vatru u igri. Često je mogao da se stekne utisak da deluju sapeto i nesinhrono, a i kada bi se učinilo da će da uspostave ravnotežu s protivnicima, ovi su se opet uzdizali rutinom iskustva.

Češki par je, dakle, pobedio. Bilo je 6:2, 6:4, 7:6 (7:4), a gosti su tako poveli s 2:1. Potreban im je još jedan poen da sačuvaju tron. Ako im ga ne donese Berdih, koji se danas u 14 časova sastaje s Đokovićem, računaju na sigurnu pobedu Štjepaneka protiv našeg iznuđenog rešenja Lajovića, a to je par koji je prijaljen na žrebu.

Pošto najbolji češki teniser ne može da savlada našeg asa, bićemo svedoci petog meča. Selektori imaju pravo da izvrše zamene. U gostujućem taboru za tim neće da posegnu. Jeste da Štjepanek ima skoro 35 godina, ali to je stari teniski vuk koji ne samo da je igrao sva tri dana u prošlogodišnjem finalu sa Španijom u Pragu već je i doneo pobedu u odlučujućem meču.

Videćemo hoće li biti promene kod nas. Na pleća 23-godišnjeg Lajovića, koji protiv Berdiha nije imao šansu, svalio bi se veliki teret. Možda bi trebalo da se pokuša s iskusnijim Bozoljcem, koji se u dublu nije potrošio, a moglo bi se zaigra na kartu njegovog prkosa i nadahnuća.

Naš tim je sva tri puta u značajnim mečevima svoje nove istorije gubio s 2:1 posle igre parova, a nikad nije izgubio rat. Ni protiv Češke u polufinalu 2010, ni protiv Francuske dva meseca zatim, ni protiv Kanade u borbi za ulazak u finale nedavno. I sva ta tri puta se igralo u Beogradu. Možemo li u ovim okolnostima da se oslonimo na ugodnu tradiciju?

Iako je bilo tihih nagoveštaja da bi u dublu mogao da zaigra Đoković, to se nije desilo. Razvoj događaja je išao gotovo preslikano kao kada su isti parovi bili jedan preko puta drugog u četvrtfinalnom susretu u Pragu prošle godine. Onda su Česi pobedili sa 6:4, 6:2, 7:6 (7:4). Zimonjić i Bozoljac, dakle, bili su opet ravnopravni s Berdihom i Štjepanekom samo u trećem setu.

Koliko su Česi juče bili suvereni govori i to da je naš dubl samo jednom došao u priliku da osvoji gem na njihov servis. Obrnuto je bilo šest takvih situacija, a iskorišćene su tri: dve u prvom setu i jedna, ali sasvim dovoljna u drugom. U trećem setu brejka nije bilo pa je igran taj-brek. U njemu su naši imali kakvu-takvu šansu, ali su Česi načinili odsudan korak „malim brejkom” za vođstvo s 5:3. Naši su smanjili na 5:4, a sve je rešeno zatim na servis Štjepaneka, koji je bio bolja polovina češkog para. Gosti su ukupno imali 105 poena, a naši 76...

G. Anđelić

-----------------------------------------------------------

Zimonjiću uteha u istoriji i priznanju

S 37 godina i 152 dana Nenad Zimonjić je juče postao najstariji učesnik finala Dejvisovog kupa svih vremena. Prethodno je taj rekord držao Indijac Anand Armitraj, koji je u finalu sa Švedskom 1987. u Geteborgu (5:0 za domaćina) imao 35 godina i 275 dana.

Zimonjiću je pre meča uručeno i godišnje priznanje Međunarodne teniske federacije i Međunarodne teniske Kuće slave. Dobio je nagradu za izuzetnost u Dejvisovom kupu.