Srbe na severu KiM najviše brine nezaposlenost

Srbi koji žive u četiri opštine na severu Kosova imaju osećaj nesigurnosti i straha za budućnost, višestruke podeljenosti – po osnovu političke pripadnosti,  materijalnog statusa, zaposlenosti u javnom ili privatnom sektoru i praktične izolovanosti severa od ostatka Kosova.

Ovakva slika stiče se na osnovu razgovora sa ljudima u fokus grupama pokazalo je istraživanje stavova građana u Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom potoku koje je sproveo je Forum za etničke odnose.

A kada se u anketi ponude odgovori na pitanje koje dugogodišnje probleme ispitanici ne mogu da reše, dobije se sledeći niz: zapošljavanje, težak materijalni položaj, nesigurnost, nedostatak stanova, obrazovanje, loš društveni i kulturni život, politička situacija, korupcija i kriminal, nemogućnost da se ode sa Kosova, sloboda kretanja, legalizacija objekata, pritisak vlasti iz Prištine, nemogućnost da se započne sopstveni posao i loš položaj mladih.

Pošto su to ključni problemi ne čudi i da lista prioriteta Srba sa severa, šta najhitnije treba da se uradi,  izgleda ovako: nezaposlenost (14,3 odsto), infrastruktura (11,2), siromaštvo (10,1), korupcija i kriminal (9,6), bezbednost i sloboda kretanja(9,1), vladavina prava (7,4)...

Na sedmom mestu liste prioriteta je želja Srba sa severa da imaju veći uticaj na politiku Vlade Srbije. U istraživanju nema dubljeg tumačenja ovog stava, ali je moguće pomisliti da oni misle da je vlada dužna da posebno „nagradi“ to što oni, ostajući na severu, „žrtvuju“ sebe za srpstvo i Srbiju.

Nenad Đurđević, koordinator foruma, kaže da Srbi na Kosovu brinu brige kao i građani Srbije, ali i pored toga postoji distanca prema zapošljavanju kod Albanaca. U istraživanju Albanci i nisu dominantna tema jer su Srbi 14 godina izolovani, ili su se samoizolovali.

Istraživanje je rađeno i u fokus grupama u pomenuta četiri mesta u septembru ove godine, a učesnici su bili predstavnici političkih partija koji su učestvovali na lokalnim izborima na Kosovu, nevladinih organizacija, medija i građani. Tu se pokazalo da vlada strah, da se ljudi plaše i za sebe i za decu, i da ispitanici smatraju da je to područje ogrezlo u kriminalu i korupciji.

Građani na severu su i politički nesigurni, jer, kako objašnjavaju, niko im nije rekao šta će biti posle 3. novembra, šta ako se ne izađe na izbore, ko će predstavljati Srbe, u kojim institucijama. Ekonomsku nezavisnost osećaju Srbi zaposleni u javnom sektoru, a njih je znatan broj, međutim oni se plaše gubitka posla posle izbora.

Ispitanici se slažu da pravni sistem ne funkcioniše, da je visoka stopa nezaposlenosti, da ima korupcije i nepotizma,  da nema proizvodnje i investicija, da je loša infrastruktura i da mladi odlaze.

Izbore ocenjuju kao pitanje egzistencije, ne kao lokalne nego kao statusne, a izlazak na njih ocenjuju kao prihvatanje druge države uz nevericu da će srpskom narodu doneti išta dobro. Đurđević objašnjava da su Srbi na Kosovu dobro obavešteni, ali da nisu ubeđeni u opravdanost izbora.

„Mnogo su bili aktivniji oni koji su bili za bojkot izbora. Na primer, kroz Mitrovicu je stalno išao razglas, i ljudi razumeju da se izbori organizuju po kosovskim zakonima. Ni izborna ponuda nije bila baš neka. Kampanju iz Beograda su shvatali kao zastrašivanje. Treba reći i da im se 10–15 godina pričalo jedno, a sada im se priča drugo. Oni jednostavno nemaju poverenje u političku elitu ni na lokalu ni u Beogradu.”

Sami Srbi su politički podeljeni, kao i statusno, na one koji rade i na one koji ne rade, na patriote i izdajnike, na one koji za rade za strance i Albance, na one koji su za Briselski sporazum i one koji su protiv njega i na one koji su za izbore i koji su protiv.

Srbi na Kosovu najviše su zadovoljni svojim zdravljem i mogućnošću da se oslone na prijatelje, a nezadovoljni su zaštitom od kriminala i korupcije. Zvečan je grad u kome su ispitanici u najvećoj meri zadovoljni svojim životom, a na drugom mestu je Kosovska Mitrovica.

Zanimljivo je da ispitanici tvrde da ne znaju šta je sadržaj Briselskog sporazuma i da istovremeno čak 97 odsto njih redovno prati dnevne vesti na televiziji, a 92 odsto čita članke s političkim temama u dnevnim novinama.