Gde mogu da rade bivši predsednici i ministri

Aleksandar Ljubić, bivši državni sekretar Ministarstva finansija i privrede, u vreme dok je ministar bio Mlađan Dinkić, nedavno je od Agencije za borbu protiv korupcije zatražio saglasnost da se zaposli u advokatskoj kancelariji Vlatka Sekulovića, nekadašnjeg zamenika ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom. Agencija je uputila nadležnom ministarstvu zahtev za dostavljanje dodatnih informacija o tome da li je Ljubić donosio odluke u postupcima u kojima je stranke zastupala advokatska kancelarija u kojoj sada želi da se zaposli na mesto poslovnog rukovodioca.

Uvidom u dokumentaciju, utvrđeno je da je Ljubić bio predsednik Komisije za ocenu prijava za dodelu podsticaja, a da je advokat Sekulović zastupao četiri investitora kojima je ukupno odobreno skoro 3,5 miliona evra državnih para i to u periodu od aprila do juna ove godine.

Firmi „Progeti internešnal” iz Knjaževca dodeljeno je 900.000, to jest 6.000 evra po zaposlenom, a sve po ugovoru od 17. juna ove godine.

Dalje, firmi „Fleš Srb” iz Beograda, 3. juna ove godine, odobreno je 1.015.000 evra, to jest 5.000 po radnom mestu.

Beogradskoj firmi „Najsfaktori”, 24. juna ove godine, odobreno je 1.110.000 evra, dok je firmi „Konti 3 A.S” iz Svilajnca, 30. aprila ove godine, odobreno 480.000 evra.

Nezvanično, zbog ovih ugovora, Agencija za borbu protiv korupcije neće izdati Aleksandru Ljubiću saglasnost za zaposlenje kod advokata Vlatka Sekulovića.

Za razliku od nekadašnjih vodećih državnih funkcionera, niži ešalon vlasti nije toliko pod prismotrom javnosti, ali slučajevi koji su tu zabeleženi detaljno pokazuju na koji način su dobijani neki državni poslovi ili podsticaji.

Angažman Borisa Tadić u norveškom „Telenoru“ otvorio je pitanje da li državni funkcioneri posle odlaska sa položaja moraju da prijavljuju svoje nove poslove, imovinu i prihode. Da li je novi poslodavac funkcionera bio u neposrednoj vezi sa institucijom koju je državni činovnik predstavljao?

Ranija praksa u Srbiji, pre formiranja Agencije za borbu protiv korupcije, bila je da funkcioneri odmah posle završetka funkcije nađu angažman u firmama koje su neposredno bile vezane za resore koji su vodili. U tom kontekstu se najčešće spominju primeri Aleksandra Vlahovića, Gorana Pitića i Božidara Đelića. Vlahović se posle ministarskog mandata vratio u konsultantsku kuću „Diloit i tuš”, koja je radila mnoge procene privatizovanih preduzeća. Đelić je sa mesta ministra finansija otišao u Kredi agrikol banku, dok je Pitić sa mesta ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom na kraju završio kao predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke.

U tom kontekstu, pogotovo od kako bivši funkcioneri imaju obavezu da prijavljuju imovinu i traže saglasnost od Agencije za borbu protiv korupcije, sa pažnjom se prati šta bivši čelnici države sada rade i da li su imali neke dodirne tačke sa kompanijama koje žele da ih angažuju dok su obavljali javne funkcije. Tako su se mnogi u Tadićevom angažovanju u „Telenoru” prisetili da je bivši predsednik svojevremeno bio i ministar za telekomunikacije. Trebalo bi napomenuti da u periodu Tadićevog vođenja ovog resora, „Telenor” nije radio u Srbiji, već da je došao 2006. godine. U to vreme, Tadić je bio predsednik Srbije.

Sada, što se tiče konkretno slučaja Tadićevog angažovanja u savetničkom panelu „Telenora”, on nije tražio saglasnost za zasnivanje odnosa sa ovom kompanijom, jer po članu 38 stav 4 Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije nema obavezu da je zatraži, kao funkcioner koji je neposredno bio izabran na javnu funkciju. To je za „Politiku” izjavio Dejan Milić, načelnik Službe za rešavanje sukoba interesa Agencije za borbu protiv korupcije.

S druge strane, Tadić će morati agenciji da prijavljuje prihode koje zaradi u norveškoj kompaniji, ali ovi podaci neće biti javno objavljivani. Preciznije, svaki funkcioner je u obavezi da naredne dve godine prijavljuje svoju imovinu i uzdržava se od obavljanja posla ili prelaženja na drugi posao, koji u bilo kojem obliku može biti u sukobu interesa i sukobu sa njegovom funkcijom.

Tadić, dakle, nije bio obavezan da traži saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije, jer je neposredno izabran, ali to isto ne važi za bivšeg premijera Mirka Cvetkovića. Cvetković zapravo nije ni tražio saglasnost da sarađuje sa Svetskom bankom. Zbog toga je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula istragu protiv njega još u februaru ove godine, ali odgovor na pitanje da li je bivši premijer u sukobu interesa, još nije poznat.